Mitrovdan jeste deobni dan u godini. Propraćen je nizom običaja i verovanja. Kako narodna pesma kaže, Mitrov danak hajdučki rastanak/ Đurđev danak hajdučki sastanak, ovaj dan nije bio samo prelomni privredni trenutak, već u vekovima robovanja pod Turcima, i dan slobodarskih težnji i obezbeđivanja zimovanja za branioce (hajduke) i osvetnike ugnjetavanog naroda.
Ovaj svetitelj je duboko ukorenjen u grčku kulturu i tradiciju gde je posebno negovan. Posledica duhovne bliskosti sa Grcima jeste i veličanje kulta svetog ratnika Dimitrija i u našoj tradiciji.
Ovaj svetac je rođen u Solunu. Po očevoj smrti nasledio je vojvodsko zvanje. Propovedao je hrišćanstvo, umesto da ga, po nalogu cara Maksimijana, istrebi. Zato je po naredbi cara, izboden kopljima 306. godine. Na njegovom grobu u Solunu su se od tada dogodila mnoga čudesa, što je samo doprinelo širenju hrišćanstva.
Svetog Dimitrija (Mitrovdan) u našem narodu praznuju mnogi rodovi kao krsnu slavu. Nepokretan je praznik i slavi se 8. novembra.
Po tome kakvo će vreme biti za Mitrovdan gatalo se kako će biti sledeće leto. Ako je Mitrovdan na Homolju vedar – nagoveštavala se suva i mrazovita zima. Oblačan dan je nagoveštavao silnu vodu i smetove. Ako bi na Mitrovdan zagrmelo, verovalo se da će biti velikih poplava, a da će celog narednog leta duvati vetar koji ovog dana zakrsti (nadjača).
U narodnom običajnom kalendaru Mitrovdan važi za bećarski i ovčarski dan, jer su ovoga dana isplaćivani bećari-momci najmljeni da čuvaju ovce, koji su dobijanje svoje plate začinjavali veseljem uz obilato piće.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
