Po narodnom pripovedanju Ivanjdan je tako veliki praznik da ovoga dana Sunce tri puta od straha stane. Tako se u našem narodu veruje da Sunce poskakuje i igra kada se na ivanjdansko jutro rađa, zbog čega se i ovaj praznik naziva danom Svetog Jovana Igritelja. Slavi se 7. jula kao Ivanjdan ili Sveti Jovan Letnji i predstavlja krsnu slavu mnogih rodova.
Crkva na ovaj dan slavi rođenje Svetog Jovana. Ovaj znameniti svetac se izdvaja po tome što se njegovo začeće svetkuje kao jedno od tri sveta začeća-uz začeća Svete Bogorodice i Isusa Hrista. Po hijerarhiji, Sveti Jovan je odmah iza njih, jer od petnaest velikih praznika sedam su u slavu Hrista, pet u slavu Bogorodice, a dva u njegovu slavu, dok je petnaesti posvećen apostolima.
U našem narodu Sveti Jovan je poštovan kao zaštitnik kumstva i pobratimstva. To su dve vrlo važne ustanove koje su ukorenjene među slovenskim narodima.
Narodno praznovanje Ivanjdana je propraćeno nizom živopisnih običaja bogatih nasleđima slovenske pradavnine, jer ovaj praznik pada u vreme ubiranja letine. Do naših dana se očuvalo branje trava i pletenje venaca od ivanjskog i poljskog cveća. Verovalo se da ispleteni cvetni, ivanjdanski venci imaju zaštitno i lekovito svojstvo.
U mnogim predelima, paljene su vatre u ivanjdanskoj noći. Oko njih su, okićene vencima, igrale i pevale mlade devojke koje su pristigle za udaju. Ivanjski venčići kačili su se na vrata kao zaštita-da bolest ne bi mogla da uđe u domove.
Predstavljao je veseli praznik za mlade, dan kada su se okončavali razni poslovi i svi se spremali za predah nakon napornih poljskih radova.
IVANJSKE VATRE-Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja (eng. St John, nem. St. Johan, fr. Saint-Jean Baptist, it. San Giovanni Bapttista, šp. San Juan, norv. Sankt Hans) veliki je praznik po zapadnoj Evropi, koji se tamo praznuje 24.juna. U Italiji veruju da se toga jutra u Sunčevom disku može videti glava Svetoga Jovana u trenutku ogledanja u moru ili u zlatnoj čaši. Glavni znamen praznika su ivanjdanske vatre. U Firenci koja praznuje Svetog Jovana kao svog zaštitnika, velika vatra se pali na glavnom trgu. Uoči Svetog Jovana su devojke stavljale pod jastuk dva zrna pasulja, tamno i belo. Ujutru su vadile jedno zrno, gatajući da li će se te godine udati. Ako izvade belo-znači da se te godine neće udomiti. U Francuskoj su mladići i devojke preskakali vatru, onaj ko preskoči-stupiće u brak te godine. Loš znak je bio ako neko nogom upadne u vatru. Ivanjska rosa se smatrala lekovitom. Stoga su mnogi, na ovaj dan, šetali po rosnim poljima ili terali stoku na ispašu, radi zdravlja. U Rusiji Svetog Jovana nazivaju Ivan Travar i Ivan Čarobnjak i on je nosio mnoga prethrišćanska obeležja, posvećenih suncu, svetlosti, vodi i plodnosti.
Izvor -„Srpski običajni kalendar“ Mila Nedeljkovića
foto:wiki
