Ignjatije Bogonosac: Kokošinji Božić

Drugog dana po novoj godini slavi se Ignjatijevdan. On je u sklopu božićnog ciklusa značajan praznik. Ovaj dan se naziva još i Kokošinji Božić ili Živinski Božić i o njemu se obavlja niz radnji i običaja radi zaštite domaćinstva i živine.

Ignjatijevdan važi za jedan od polaznih dana, kada su domaćinstva posećivali položajnici baš kao i o Božiću. Prvi posetilac koji tog dana uđe u kuću predstavlja kokošinjeg položajnika. Razumljivo je zbog čega je živina bila „mažena i pažena“ u našem narodu koji je, na nesreću, sklon bio čestim seobama. Kokoške su dragocene u ishrani domaćinstva, a u slučaju zbegova lako su se prenosile.

Domaćice su na taj dan posebno hranile živinu: u krug, načinjen od položenog konopca (negde i od domaćinovih tkanica), bacale su žito i zrnevlje i tako ih dovabile hranom. Krug konopca (magijski) trebalo bi da simbolizuje krug domaćinstva-da je živina na okupu, kao i da kokoške nose jaja na mestima koje su predviđene za to.

Sveti Ignjatije je krsno ime koje se slavi u mnogim krajevima, poznat je u crkvi i u narodu kao Ignjatije Bogonosac. Crkva ima dva objašnjenja za ovaj nadimak: Po jednom tumačenju Ignjatija je kao maloga, Isus uzeo u naručje i uzdigao ga, po drugom, Ignjatije je oduvek nosio Boga u srcu i mislima.

Hrišćanska legenda kaže da je 106. godine živ bačen među lavove u rimskom Koloseumu. Kada su ga rastrgli, jedino njegovo srce je ostalo celo jer je na njemu pisalo: Isus Hristos.

Bio je znameniti episkop, učenik jednog od dvanaestorice apostola i četvorice jevanđelista-Jovana Bogoslova, Ignjatije Bogonosac svetkuje se o božićnom postu, pa se za ovaj blagdan pripremaju posna jela.

U nekim predelima Ignjatijevdan je zavetni dan (zavetina), što znači da ga proslavljaju cela naselja. U više predela je i polazni dan (položajnici), a to čine i božićne obredne povorke (koledari, kalinarke, lesnici).

U našem narodnom kalendaru se po strogosti praznovanja izdvajaju tzv. zaprešni dani, kada su strogo zabranjivani neki poslovi, a posebno ženski (predenje, tkanje, šivenje). Zaprešnih dana je osamnaest u godini i to su: Jovanjdan, Časne verige, Jevtimije, Evdokija, Vatrolomej, Vidovdan, Pavlovdan, Prokopije, Aranđelovdan, Ognjena Marija, Blaga Marija, Začeće Sv. Jovana, Jovan Bogoslov, Lučindan, Savica, Začeće Sv. Ane, Sveti Spiridon i Ignjatijevdan.

foto: wiki