Aranđelovdan se proslavlja 21. novembra i velika je krsna slava mnogim srpskim rodovima. Posvećen je svetom arhanđelu Mihailu, jednom od najuglednijih bestelesnih sila na nebu.
Arhanđel Mihailo je jedan od osmorice anđela (Gavrilo, Rafail, Uril, Salatil, Jegudil, Varahil i Jeremil), no, Mihail je najbliskiji nebeskom prestolu. Kako narod pripoveda, u strogoj anđeoskoj hijerarhiji on je izabran za kneza, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je đavo povukao sa sobom u propast.
Po narodnom verovanju on je borac protiv zlih i demosnkih sila, branilac hrišćana, krilati ratnik koji je živ, te mu svečari ne kuvaju žito!
U narodu je poznat i kao Dušovadnik, jer prikuplja duše umrlih i, mereći dobra i zla njihova dela koje su počinili za života, šalje ih po zasluzi, u raj ili pakao.
Ikonografija ga predstavlja kao krilatog ratnika sa mačem u ruci. Smatra se da ako Arhanđel priđe bolesničkoj postelji (stane kraj uzglavlja) sa mačem i jabukom u ruci, bolesniku nema spasa. Ako se prikaže kraj nogu, bolesnik može i da ozdravi.
Do početka dvadesetog veka, skoro svo srpsko življe je slavilo Aranđelovdan, čak i oni kojima nije bio krsna slava. Međutim, i danas je najmasovnija slava u nas. Predstavlja esnafsku slavu vrećara i veliki stočarski praznik. U okolini Boljevca na Aranđelovdan se sekao poseban kolač-obredni hleb (leturgija) kako bi se obezbedilo zdravlje i plodnost stoke. U pčinjskoj oblasti se na ovaj dan klala najstarija ovca u stadu koja je imala žrtvenu ulogu i simboliku.
