Interneta je ušao u novo doba – doba “privatnosti”. Da li privatnost u ovom dobu postoji? Kako je zadržati? Na ova pitanja, možda postoje odgovori…
Ako se za trenutak vratimo u daleku prošlost i prisetimo se činjenice da su ljudi uvek komunicirali međusobno na neki način, da li možemo da zamislimo da su i tada postojale neke stvari koje su bile privatne? Sigurno da možemo, jer bez obzira da li je današnji pojam privatnosti tekovina modernog sveta, privatnost je za sve nas mnogo više od ličnih fotografija sa letovanja ili nekog ludog provoda. U privatnost spada i naš lični prostor, u kome npr. ostajemo sami kada za to imamo potrebe. Ukoliko se složimo oko ovog primera, pojam privatnosti je mnogo složeniji nego što ga danas mnogi definišu. Ipak, kako se danas nosimo sa (ne)privatnošću?
Krenimo od naše društvene okoline… Da li možete da kažete za sebe da poznajete mnogo osoba koje umeju da čuvaju tajnu? Ako je odgovor potvrdan, onda ste veoma srećna osoba. Sa druge strane, veliki broj je onih koji jedva da imaju nekoga na koga se mogu osloniti da će čuvati vašu privatnost. Iako će mnogi danas reći da je čuvanje tajni precenjeno, nakon što date sebi par trenutaka da bolje razmislite, sigurno ćete se setiti nečega što nikada ne bi trebalo da izađe na svetlost dana, bilo da je vaša ili tuđa tajna. Da li smo spremni da sada odemo korak dalje?
Sledeća stepenica u ovoj priči, kojom smo non-stop okruženi, je “svetska mreža” poznatija kao Internet. Taj “vrli” virtuelni svet, prožima naše živote mnogo više nego i jedna druga vrednost modernog sveta. Sve se vrti oko Interneta. Da li je to loše ili ne, svako ima svoje mišljenje i pravo na njega. Ali da ga koriste svi oni koji imaju pristup Internetu, tu nema greške. Jednostavno, danas je to postalo normalno za nas, kao nekada radio ili TV prijemnici. I kao i svaki drugi “svet” i ovde važe određena pravila ponašanja. A među njima je i pravilo privatnosti. O, da, tek sada krećemo sa najvećim kamenom u našoj cipeli – privatnost na Internetu.
Za sve one koji nisu znali, Internet je mreža svih mreža tj. ne postoji jedno mestu na svetu koje je srce Interneta. Na taj način, može se reći, Internet ne pripada nikome i pripada svima nama, jer smo i mi deo te mreže. Samim tim, reklo bi se da na Internetu nema kontrolora i da smo svi mi pomalo kontrolori, zar ne? U stvarnosti je to drugačije. Mnogo drugačije. Internet veza koju koristite u svojim domovima, do vašeg doma stiže preko Internet provajdera (pružaoc Internet usluge zvuči previše rogobatno). Da bi vam provajder obezbedio vezu i redovno je naplatio kroz mesečnu pretplatu ili neki drugi vid naplate, on mora da vam kontroliše brzinu protoka. I upravo tu prvi put dolazimo do kontrole podataka koje primamo i šaljemo a da nije u našim rukama. Sada se stvar samo progresivno razvija, i vaš provajder ima svog provajdera koji ima svog provajdera negde u Frankfurtu, koji sve te manje veze povezuje sa jednim velikim kablom dalje u svet, na druge kontinente… Iako je ovo neminovan sled događaja, postavlja se pitanje da li “tamo neki” imaju veću kontrolu na drugima tj. uvid u ono što oni rade? Sudeći po navedeno, odgovor je DA. Ali da li to na bilo koji način povređuje naše pravo na privatnost?
Kada bi svet u kome živimo bio okrenut globalnom prosperitetu u celini (kao što nije), pitanje privatnosti bi imalo mnogo manji ili potpuno nikakav značaj. Na žalost, kako je realnost takva da se danas, kao u nekim razdobljima naše svetske istorije, borimo za svaki pedalj naših života i grabimo sve što nam se nudi kao da sutra ne postoji, zarad naših ličnih zadovoljenja i gomilanja bogatstva i moći, privatnost je jedino blago koje nam preostaje. Ipak, mnogi su zarad privremene popularnosti i uspeha otvorili svoje škrinje privatnosti svima, zahvaljujući brzorastućim društvenim mrežama svih vrsta, i tako unizile stvarnu vrednost iste te privatnosti kod svih ostalih. Danas, ako niste na društvenim mrežama – ne postojite! Ako u statusu niste napisali neku misao – ne mislite uopšte! Ako ne postavite na svom “zidu” neku pesmu, smešan video, slike mačića, beba… – vi niste deo “normalnog” sveta. Vi ste čudak. Ili pak, nešto krijete…
Upravo zbog ovog trenda da privatnost više i ne postoji, omogućila je određenim strukturama našeg globalnog društva, da slobodno kopaju po našim podacima koje delimo, čuvamo, šaljemo, pišemo i brišemo bez obzira na način na koji to radimo – Internet, telefon, pošta… I tako smo dospeli do momenta gde svaka od tih struktura zna skoro sve o nama a da mi pri tom ne znamo ko su oni. Zvuči kao teorija zavere, ali nismo daleko od toga… Postavlja se logično pitanje – da li ja mogu da uradim išta na ovom svetu a da deset ljudi u isto vreme ne sazna to u istom momentu? Kompromisno rešenje možda postoji. Elem, pojam privatnosti možemo pokušati da podelimo na dva bitna činioca- informaciju čija je to privatnost i koji su to podaci. Ako izuzmemo prvu informaciju i iz drugog dela izvučemo sve što je lično, da li možemo reći da to više nije privatna informacija. Bez dublje analize, laički, reklo bi se da to zvuči više nego logično. Ali kako to postići u ovom “matriks” svetu, kontrole, praćenja, lajkovanja, hakera i ostalih “starleta” Interneta?
Da li ste čuli za “incognito” opciju u vašem pretraživaču, bilo da je u pitanju PC ili mobilna verzija? Da li je koristite? Upravo je to jedna od opcija kako vaša privatnost na Internetu može biti malo manje ugrožena nego inače. Naravno, ukoliko i kroz “incognito” opciju na Facebook-u ostavite status na nečijem profilu pod vašim nalogom, to ćete i dalje biti vi. Ipak, za sve ostale podatke koje primamo i šaljemo, ne moramo baš uvek da markiramo našim nalogom, IP adresom, brojem telefona, E-mail adresom ili nekim drugim indentifikatorom. Ova opcija postoji već neko vreme u pretraživačima kao što su Chrome, Mozilla Firefox, Opera ali i starom (i ne tako dobrom) Internet Explorer-u. Pored ovih “desktop” verzija, isti ovi pretraživači (osim Internet Explorera koji postoji samo za Windows Phone platformu), ovu opciju imaju i u mobilnim verzijama. Iako ove opcije postoje, za mobilne uređaje sa Android platformom, od sada je dostupan i Dolphine Zero pretraživač. Njegova suština je da je celokupno pretraživanje Interneta bude u konstantnom “incognito” pregledu, gde se informacije koje ste upravo pregledali, automatski brišu sa vašeg Android telefona ili tableta, ukoliko ih niste sačuvali. Iako je ovo dobra opcija za pojačanu privatnost na Internetu, u svakodnevnoj upotrebi se konstantno automatsko brisanje istorije može pretvoriti i u prepreku do bržeg pristupa informacijama. Ali na kraju dana, svako od nas odlučuje da li će prednost dati komoditetu ili čuvanju sebe i svoje posebnosti.
Bez obzira da li se odlučite da pojačate svoju privatnost na Internetu ili ne, pitanje koje će uvek biti oko nas (u stvarnom ili virtuelnom svetu) je da li su na Internetu naši podaci samo naši, ili svesno “prihvatamo” privid privatnosti, koji navlačimo preko očiju radi lakšeg prihvatanja neminovnog – mi smo samo deo “mreže”…
