Naviknuti na haotičan način života, koji je postao uobičajen za milione ljudi širom sveta, često i ne primećujemo da smo pod hroničnim stresom. Koliko je on štetan, dobro je poznato. Vodeći je izazivač mnogih bolesti kardiovaskularnog sistema, autoimunih oboljenja, dijabetesa tipa 2, depresije… Izložene konstantnom stresu neke osobe nisu ni svesne da su zdravstveno ugrožene. Znakovi hroničnog stresa mogu biti vrlo neobični, a ukoliko ih primetite, obavezno posetite lekara.
Glavobolja
Učestale su glavobolje u onim danima kada ne radimo, kada na trenutak iskočimo iz nedeljne rutine. Zovu se još i „vikend glavobolje“. One nisu povezane sa mamurlukom i nisu posledica „ludog provoda“. Dešavaju se kada se opustimo, jer nivo hormona stresa naglo pada. Ta nagla promena najčešće izaziva bolove u slepoočnicama i u čeonoj regiji.
Bolovi u vilici
Neprijatan bol koji se proteže duž vilice i ispod ušiju jeste najčešće posledica stresa. Kada smo nervozni grče nam se mišići, čak i onda kada se odmaramo ili spavamo. Telo nesvesno odgovara na nakupljeni stres i tokom noći. Posledica toga je škrgutanje zubima, što izaziva istezanje vilice i neprijatne osećaje.
Košmari
Noćne more i ružni snovi posledice su „teškog dana“. Obilna noćna znojenja takođe moju da ukazuju na stres.
„Knedla“ u grlu
Osećaj prisutnosti loptice, knedle u grlu, koja ne omogućava da pravilno dišemo i gutamo pljuvačku jeste posledica nervoze. To znači da ne postoji nikakav stvaran predmet koji bi nam blokirao grlo. Reč je o subjektivnom osećaju koji izaziva neprijatnost. U medicini se ovaj slučaj smatra bezazlenim, ali može da ukaže na mnogo ozbiljniji problem, kao što je anksioznost. Nije povezan ni sa jednim organskim oboljenjem. U pitanju je psihičko stanje u kojem dolazi do povećanog stezanja mišića vrata, što i stvara utisak knedle u grlu i gušenja.
Krvarenje desni
Savremena medicinska istraživanja pokazala su da osobe koje su pod stresom češće oboljevaju od bolesti desni. Stresni faktori ruše imunološki sistem te bakterije brže napadaju zube i desni.
Žudnja za slatkišima
Hormoni stresa negativno utiču na nivo šećera u krvi. Kada nivo šećera naglo pada javlja nam se i potreba za većim unosom slatkiša.
Svrab i perutanje kože
Bilo da je reč o psorijazi, neurodermitisu ili koprivnjači, stres može da pojača simptome nekih kožnih bolesti i pogorša probleme sa kožom, a ponekad čak i da ih prouzrokuje. Sa padom imuniteta usled stresa, smanjuju se i zaštitni mehanizmi kože koja postaje podložnija raznim oboljenjima.
Učestale alergije
Istraživanja su pokazala da su alergijske reakcije intenzivnije kada su alergičari pod stresom. Hormoni stresa mogu stimulisati proizvodnju IgE proteina koji izazivaju nastanak alergijskih reakcija.
Bolovi u stomaku i menstrualni grčevi
Nagomilani stres utiče na hormonalnu neravnotežu. Žene koje su u hroničnom stresu izložene su i vrlo bolnim menstrualnim grčevima. Takođe se javljaju i „fantomski“ bolovi stomaka, kod oba pola.
foto: freedigitalphotos.net
