fbpx
Foto: Tijana Janković

Istine o „slatkom grehu“ 

Asteci i Maje bili su prvi narodi koji su uživali u čokoladi. Nisu je jeli, već pili, najčešće začinjenu vanilom, biberom i ljutim paprikama. Smatrala se hranom bogova. Zrnca čokolade bila su toliko cenjena na prostoru južne Amerike da su u stara vremena koštala koliko i samo zlato. Bila je i valuta koja je vredela više od zlatne prašine. Uzgoj kakaa je bio strogo kontrolisan, tako da vrednost čokolade nije mogla da opadne na tržištu.

Španski osvajači doneli su je u Evropu u XVI veku. Evropljani  u početku nisu bili oduševljeni čokoladom, ali su je vremenom prihvatili i dali joj ukus koji danas poznajemo.

Tokom istorije o njoj se mislilo da je „đavolja rabota“, crkva ju je smatrala grešnim iskušenjem, pripisivana su joj magijska svojstva. Činjenice o čokoladi govore drugačije.

Mnogi tvrde da je čokolada moćan afrodizijak. Veliki ljubavnik Kazanova je, navodno, uz pomoć čokolade bio potentan ljubavnik. Nauka nije uspela da nađe vezu između libida i supstanci čokolade koje bi potvrdile ovaj mit.

Nauka je uspela da dokaže da je čokolada blagotvorna za srce. Snižava nivo lošeg holesterola i jača krvne sudove. Prosečan stanovnik Švajcarske pojede više od 10 kg čokolade godišnje i to je razlog zašto Švajcarci retko obolevaju od srčanih bolesti.

Čokolada sadrži i visok nivo stimulansa koji se zove teobromin. Trovanje ovom supstancom može da izazove dehidraciju, oštećenje bubrega, srčane smetnje, a u nekim slučajevima i smrt. Da bi se neko otrovao teobrominom morao bi da pojede oko 10 kg čokolade.

Poznato je i da čokolada leči kašalj podjednako uspešno kao i lekovi u obliku sirupa.

Čokolada je zdraviji izvor energije od ostalih slatkiša i napitaka. Uvrštena je u ishranu sportista jer njenom konzumacijom obezbeđuju se bolji rezultati i veća fizička izdržljivost. Ona je vrlo zdrava za ishranu dece. Preporučuje se osobama koje se svakodnevno susreću sa mentalnim naporima-đacima, studentima.  Čokolada povećava koncentraciju i poboljšava pamćenje.

Ona ima opojni miris koji povećava theta moždane talase i stvara osećaj zadovoljstva.

Jedna zanimljiva studija je pokazala da se zbog mirisa čokolade u knjižari povećava  šansa za prodajom knjiga koje sadrže kulinarske recepte ili ljubavnih romana za 40%, a 22% je veća šansa da se prodaju knjige bilo kojeg žanra.

Miris čokolade budi sećanja na detinjstvo, utiče na nervni sistem, opušta mišiće i vraća nas u bezbrižne dane, te se osećamo lepše i energičnije. Budi se osećaj spokoja, te se koristi u aromaterapiji koja obezbeđuje čvrst i kvalitetan san.

Pogrešno je belu čokoladu smatrati čokoladnom poslasticom. Ona ne sadrži kakao. Umesto kakao maslaca proizvođači koriste biljne masti, koje mešaju sa šećerom i emulgatorima. Bela čokolada je zapravo slatki otrov koji ne obezbeđuje neophodne vitamine i minerale i nema apsolutno nikakvu hranljivu vrednost, već isključivo kalorijsku.

Čokolada sadrži antioksidanse koji su odlični za negu i lepotu. Kakao puter obezbeđuje vlažnost koži, neguje je i štiti od prekomernog UV zračenja.

Maska od čokolade lako se spravlja u svakom domaćinstvu, a kozmetičari je preporučuju osobama koje imaju mešovitu kožu (masnu T zonu, a suve obraze i bradu).

Recept za masku:

Rastopite na pari 50 g crne čokolade za kuvanje  i dodajte 1 kašičicu maslinovog  ulja, pa mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu. Sačekajte da se krema ohladi, pa je mlaku nanesite na lice, vrat i dekolte. Ostavite 15 minuta da deluje na koži, pa isperite mlakom vodom. Tako će koža biti meka i baršunasta danima.

More Stories
Legolend hotel na Floridi