Nema običnih dana
U životu i stvaranju emocija je pokretač. Dešava se da ostanemo bez inspiracije, koja sadrži energiju, volju i ideju, koje su potrebne i za svakodnevne obaveze. Ljudi koji ostanu bez inspiracije, osećaju veliki životni teret i prazninu.
Mnogi reaguju na pohvalu, pažnju, ali i kritika može da nas inspiriše. Kada nam neko kaže da nismo dovoljno dobri u nečemu, to može da nas obeshrabri, ali samo ako nismo sigurni u ono što radimo. Ukoliko slušamo sebe i znamo da smo na pravom putu, kritika će nas pokrenuti. Daćemo sve od sebe da savladamo problem i probudimo svoj uspavani duh. Ovde nije reč o dokazivanju da drugi nisu u pravu, već u uklanjanju tereta sa sebe, ali i sa okoline, koja svakako da oseti i pati zbog našeg nedostatka životne volje, stvaranja, tj. inspiracije.
Nedostatak ljubavnog partnera i raskid utiču na inspiraciju. Prvo je povećavaju, a zatim smanjuju. Iako se najbolja dela umetnička dobijaju iz tuge, pa i gradi bolji život, kada je istrošimo, dolazi do praznine. Ovo je normalno. Potrebno vam je novo nadahnuće, ali morate nastaviti dalje da gradite životne priče. Dok je raskid svež, javlja se potreba da svoj toj energiji, bolu, damo drugi oblik, smisao, kako bi se izdigli iz njega. Tuga je inspiracija za, najčešće, umetnička dela. Imamo potrebu da iz nje stvorimo nešto veliko, prelepo i tako učinimo da naša patnja ne bude uzaludna. Teškoću, poput ljubavne, trebalo bi da prihvatamo kao put ka ličnom savršenstvu. Ako se i ne bavite umetnošću, probajte da napišete pesmu, priču, pa čak i da vodite dnevnik. Vaš bol će kroz neko vreme, biti mnogo manji i poučniji.
Nedostatak materijalnog nas često čini da se osećamo manje vrednima. Kada nema osnovnog, nema ni višeg. Nemoguće je da osetimo snagu duha, ako smo bez osnovnih sredstava za život. Živimo u vremenu koje znači novac. Potrebno je da smo uvek na životnoj sceni da bi smo se ostvarili u potpunosti, za šta nam je svakako potrebno materijalno ostvarenje. Ako ne postoji mogućnost da vodimo normalan društveni život, zatvaramo se u sebe i slabi i naša mentalna, duhovna snaga, inspiracija…
Nedostatak društvenog života, novih iskustava i promene u vidu putovanja utiču na to da osećamo praznoću. Čovek kao socijalno i duhovno biće, čak i da pripada onom tipu ljudi koji ne voli veilke skupove, javne gužve, svakako da želi društveni život. Bili mi društveniji ili ne, posledica je ista. Ako nam se oduzme neka potreba, dolazi do poremećaja, gubitka životne volje.
Nemogućnost da odlazi na kulturne i umetničke događaje, koncerte, filmske projekcije… čoveka čini potpuno razdraženim i nezadovoljnim. Sve ono što se dešava oko nas, svaka politička promena, može da utiče negativno na kulturu i umetnost. Time se smanjuje inspiracija, kako za život tako i za stvaranje. Polako postaje sve nedostupno, ugroženo, čime se ruši svaka individua. Nastaje svet u kojem novinar postaje prodavac, lekar mesar, a umetnik šarlatan… Gubi se na ličnoj i opštoj vrednosti.
Potrebno je da budemo svesni sveta u kojem živimo. Zato inspirišite jedni druge, nekad vikom, nekad pohvalom ili kritikom, ali je bitno da pokažete emociju. Govorite šta je dobro, a šta ne, šta vam se dopada, ili ne dopada. Krećite se što više, tako ćete se uvek naći na nekoj izložbi, koncertu, festivalu, i upoznati ljude. Budite otvoreni za sve, jer smo svi povezani i potrebni jedni drugima. Nikada ne odustajte od sebe, jer nema običnih dana ako se samo malo pokrenete i poželite da vam se stvari dese. Ne odustajte od svoje stvaralačke potrebe, jer ona je život.
foto: freedigitalphotos.net
