bozic 2014

Praznik radovanja, rađanja, života i stvaranja

Božić prate najlepši verski običaji i obredi. Ovaj praznik simbolizuje ljubav, mir i praštanje, sa propagiranjem porodničnih vrednosti.

Božić predstavlja dan obnavljanja, unutrašnjeg sabranja i sabiranja porodice i najbližih. Božić bi trebalo da donese zdravlje i sreću, a poziva u korist mira i pomirenja.

Božić se smatra jednim od najznačajnijih praznika hrišćanskog sveta, i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. Prema datumu njegovog rođenja računa se početak nove ere i nove istorije čovečanstva u celom hrišćanskom svetu.

Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, slave Božić po Gregorijanskom kalendaru 25. decembra, dok Božić 7. januara proslavljaju Srpska i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koje poštuju Julijanski kalendar.

Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci, dok se trećeg dana slavi sveti arhidjakon Stefan.

Sadržaj Božića za sve hrišćane je jedan, slavi se rođenje božijeg sina u telu, Isusa Hrista, sina Božijeg koji je postao čovek. U igri su spoljne razlike u slavljenju istočnie i zapadne crkve zbog različitih obreda, ali sadržaj je isti.

Rođenje Isusa Hrista, tj sina božijeg koji je postao čovek, daje smisao postojanja i mogućnost večnog života ljudskom rodu, gde se čovek više ne rađa da bi umro već da bi živeo večno. U Isusu Hristu ljudska smrtna priroda našla je vezu sa večnom božanskom prirodom.

Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika. U sećanje na rođenje Hristovo od apostolskih vremena ustanovljen je ovaj praznik, dok je u IV veku, u vreme cara Arkadija uvedeno da se Božić slavi odvojeno od Bogojavljanja. Na taj isti dana su Rimljani imali praznik koji se zvao “Dies natalis Solis invicti”, dan slavljenja sunca koje se neprestano vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.

Božić ima najviše narodnih običaja, koji se održavaju do dan-danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica. Naravno, tokom vremena ovaj praznik se modifikovao i prilagodio savremenom životu.

LookerWeekly magazin Bitef 2022 baner

Običaji na Badnji dan

Brojna verovanja i obredi vezuju se za Božić. Dan uoči Božića zove se Badnji dan, sam naziv potiče od badnjaka, koji se tog jutra seče, a uveče unosi u kuću. To je najčešće hrastovo, cerovo ili javorovo drvo. U gradovima on se kupuje. Badnjak se stavljao na ognjište, a zatim ispod slavske ikone. Ispod njega su išli upakovani darovi. U gradskim sredinama stavlja se ispod stola najčešće, ili ispod ikone.

Drvo kao simbol plodnosti ima pojedine predhrišćanske elemente. Inače, služi da svakoj porodici donese produženje loze i sreću.

Deo starog običaja je da se pale velike vatre kako bi se pomoglo suncu da što pre izadje. Slama, takođe, čini deo ovog obreda, simbolizuje slamu na kojoj je Isus rođen i veruje se da sa njom dolazi mir i božiji blagoslov. Tokom dana, se kroz dugu tradiciju sprema svečana gozba.

Božiću predhodi post od 28. novembra, dok je Božić mrsan dan.

Običaji na dan Božića

Na sam dan Božića okuplja se porodica i najbliža rodbina. Priprema se česnica, to je obredni kolač, posebna vrsta hleba.

Česnica potiče od stare slovenske reči čest, što znači čestica, tj. udeo, tj. zalog čovekov u Bogu.

U česnicu se stavlja metalni novčić, ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko nadje novčić, treba da ga čuva, jer to je znak njegove sreće. Ona je namenjena domu, ukućanima, položajniku i putniku namerniku. Zatim, veruje se da i prva osoba koja dođe u dom, donosi sreću, naziva se položajnikom. Danas, po gradovima je to najčešće specijalni gost po dogovoru. On od domaćina dobija poklon, i pozdravljaju se rečima: „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“. Nekada je položajnik prilazio ognjištu i džarao vatru, prosipao žito po kuci i pare sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja i sreće.

Ono što obeležava ovaj praznik je i međusobno darivanje. A simbolika čitavog praznika je mir i ljubav, kao i praštanje, pomirenje, sloga i jedinstvo. Božić je praznik radovanja, rađanja, života i stvaranja, jer kao što je Sv. Vasilije Veliki rekao «Bog je postao čovek, da bi čovek postao Bog».

foto: Tijana Janković