Svoje životne želje možete i imate “pravo” da ostvarite ma koliko godina da imate. Ono što nas sprečava da idemo u određenom smeru, jeste negativno mišljenje okoline, osuda i začuđujući pogledi. Koliko su oni zaista važni?
Mnogi pričaju “Ma šta te briga šta kaže svet, od njega se ne živi”, ali malo ko to stvarno misli. Uvek imamo šta da kažemo za nekog, dajemo negativan komentar za njegovu borbu i želju. Skloni smo ismevanju i traženju mana kod drugih. Čak i oni koji su tu da nekome pomognu u njegovoj zamisli, iako treba da budu glavna podrška, nisu to u potpunosti. Njihove misli su ponekad potpuno suprotne, iz razloga što se nesvesno dive toj tuđoj hrabrosti i plaše se da pogledaju u sebe. Veliku i iskrenu podršku ćete imati samo od pravog prijatelja.
Živimo u određenim okvirima i u njima delujemo. Sve što je izvan onoga što je opšte prihvaćeno, za mnoge predstavlja ludost. Svi želimo sigurnost, ali ona ne postoji. U svakom trenutku možemo da ostanemo bez onoga za šta smo mislili da je zagarantovan ulog. Sve osim našeg mentalnog i duhovnog rada jeste nesigurna investicija.
U životnom ramu je neprihvatljivo da neko od 50 i više godina posveti se plesu, dobije želju da ga mnogi vide, usmeri se na putovanja i ono što mu zaista prija. Neverovatno je koliko žena dok pleše sa plesačem koji je i 30 godina mlađi od nje, izgleda kao devojčica. Sve to govori da godine nisu uopšte bitne u ostvarivanju talenta, potencijala, dokle god postoje volja i vedrina.
Niko ne sme da provede dane u očaju i iščekivanju onoga za šta je “vreme”. Ako u tridesetoj nemamo porodicu i odlučimo da se bavimo onim što zaista volimo, makar to ne donosilo sigurnu platu, okolina će biti protiv. Ipak, svako od nas mora da shvati da je ljubav prema sebi ono što je najbitnije da bismo bili ispunjeni i bez panike ostvarili odnose sa drugima. Ničega u životu ne smemo da ostanemo željni.
Za sve imamo vremena, ali ne za osude i tuđa mišljenja. Bitno je da čitavog života radimo na sebi, prepoznamo svoj put i ne odustanemo od njega. Ma koliko nas drugi obeshrabrivali i usmeravali na kalup, bitno je da slušamo sebe. Ljudi nisu navikli na slobodu, jer je u njoj odgovornost velika i traži maksimalnu angažovanost.
Zašto se toliko plašimo da izađemo iz okvira i postanemo bolji? Zato što kao svesnije ljude, stare greške mogu da nas zabole, i tada shvatimo da smo na krivom putu. To svakako donosi nemir i neophodne promene, a zahteva potpuni rast. Kao što rađanje boli, mada se toga ne sećamo, tako i svaka životna promena, nepoznata staza, ma koliko da je dobra, donosi i određenu neprijatnost. Nažalost, malo ko ima hrabrosti za to.
Ukoliko živite po protokolima u kojima sve ima svoje vreme, a one koji iskaču iz opšte važećeg reda osuđujete, veoma je verovatno da ćete život provesti bez stvarne ispunjenosti i sreće. Ukoliko to ne želite, ma koliko godina da imate, ostavite se drugih, priđite sebi i ostvarite se!
foto: 89studio at FreeDigitalPhotos.net
