fbpx

Vrednosti u krizi

Savremeno društvo danas se može predstaviti i opisati na brojne načine. Jedna od karakterisktika koja ga svakako odlikuje je i kriza vrednosnog sistema. Vrednosti bi trebalo da budu nešto što poštujemo, da prema njima živimo radimo. Po njima bi trebalo da se prepoznajemo, kao i da nas po njima prihvataju, cene i uvažavaju.

Čovekove potrebe i aspiracije su svakodnevno na snazi, kao i pokušaji da im se udovolji. Međutim, vrednsoti su nešto što nam je neophodno u životu, i što nam održava život u harmoniji.

Pojam vrednsoti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomiji, matematici) i njegova značenja su različita. Vrednosti su korisne za proučavanje čoveka, i njihova upotreba je sve učestalija, pre svega u opisivanju socijalnog ponašanja. One uključuju veći broj socijalnih stavova i obuhvataju širi obim socijalnog ponašanja. Njih ne možemo direktno posmatrati, i neophodno je znati da postoji neraskidiva veza između naših ponašanja, vrednosti i stavova.

Vrednosti su pojam srodan pojmu stava, činjenica je da su povezani, medjutim nisu sinonimi, opštije su od stavova. Vrednosti su shvatanja (sistem uverenja) o poželjnim načinima ponašanja, oblicima aktivnosti i stanjima u prirodi i društvu. Takođe, pod vrednostima se ne podrazumeva uvek ista pojava ni u samoj psihologji. Nekada se naglašavaju kao vrednosni ciljevi, kao nešto što postoji van čoveka, dok drugi put kao nešto u čoveku, težnja ka određenim ciljevima. Za njihovo formiranje zaslužni su društvena zajednica, kultura, porodica, vršnjačka grupa, škola, i faktori ličnosti.

Prema brojnim naučnim istraživanjima, osobe se upoznaju putem vrednosti. Zapravo one nam govore o određenim socijalno relevantnim ponašanjima.

Razlikujemo lične i socijalne vrednosti.

Socijalne vrednsoti kojima se bavi socijalna psihologija karakteriše opštost. Njihovi sadržaji mogu biti razliciti, ali uvek se odnose na važne društvene pojave (npr. mogu postojati altruističke, utilitarističke, makijavelističke, političke i mnoge druge vrednosti). One se mogu dalje klasifikovati na: kulturne vrednosti, koje predstavljaju relativno opšte vrednosti koje dominiraju u nekoj društvenoj zajednici i čine bitne elemente te zajednice; zatim, na ideološke vrednosti, one izražavaju pogled na svet i društvo odredjenih društvenih grupa, klasa i slojeva i na kraju vrednosti koje se tiču lične sfere i individualnog života. To su lični ciljevi, način života, koji mogu biti od hedonističkih vrednosti, utilitarnih, materijalnih, saznajnih, estetskih… Više socijalnih vrednsoti (npr. tolerantnost ili individualizam) mogu se integrisati u opštije, a one povezati u još opštije, poput ideologije liberalnosti. Naravno i ideologije se mogu povezati u još širu vrednost, i to bi onda nazvali pogledom na svet.

Vrednostima se teži, i karakteriše ih trajnost.

Tokom psiholoških istraživanja identifikovane su dve važne funkcije kojima vrednosti služe. Jedna od njih predstavlja standard kojim se rukovodimo u našem ponašanju, npr. oni nam pomažu da procenimo i prosudimo, da nešto pohvalimo ili okrivimo i osudimo. Druga funkcija bi bila motivaciona. Ona se tiče komponente koja izražava naše stremljenje ka sticanju vrednosti.

Pitanje vrednosti je najčešće lična, individualna stvar i govori o svakome od nas. Ne možmo ih nametnuti, ali indirektnim primerom možemo pružiti podstrek za korigovanje. Vrednosti postavljaju standard. Zapravo, možemo ih posmatrati kao ideale kojima težimo. Ukoliko ih vidimo na ovaj način zaključak bi bio da naše ponašanje i stavovi predstavljaju proizvod vrednosne orjentacije.

foto:freedigitalphotos.net

More Stories
Kako Fejsbuk može da uništi vezu?