U periodu u kojem nam je duhovnost smanjena ulazimo u borbe kojima, u trenucima duhovnog rasta i bogastva, nismo skloni. Bilo da je posao u pitanju, druženje, proradi nam posesivnost, ljubomora, pa umemo da budemo i neprijatni. Uzrok svemu tome je umor…
Nije nemoguće da nam se neko ne dopadne na prvi pogled i da ostanemo pri tom mišljenju. Dešava se da nam smetaju nečije crte lica, gestikulacija, govor… Iako osobu ne poznajemo, o njoj imamo loše mišljanje. Svi znamo za onu „Jednostavno nisam im se dopao/la“, a sve to ima svoje zašto. Razlog može da bude da smo ih podsetili na nekog ko ih je mnogo povredio, ili im naše ponašanje u trenutku nije bilo blisko pa nas ne žele u svojoj blizini.
Vrednosti drugih merimo po sopstvenim navikama, običajima, stilovima.. Upravo zbog toga smo skloni da ne prihvatimo one koji su u našoj suprotnosti ili čiji su nam postupci strani, neshvatljivi.
Oni koji su istrpeli velike udarce u prijateljstvu, na poslu, u emotivnom životu, držaće vas na odstojanju dok se ne uvere da imate dobro srce. Topao čovek, nasmejan, teško da će poželeti da sedi sa nekim namrgođenim, a onaj otvoren za komunikaciju koji ume da sluša, priča i prizna kad greši, teško će prihvatiti nekog ko je u svemu perfektan, ali ograničen, ko ne prihvata tuđa mišljenja ni kada su vredna.
Istina je da niko nije kriv. Ne smemo da se nerviramo zbog toga što se nekome nismo dopali. Iako svaki čovek teži tome da ga svi vole, činjenica je da je to neizvodljivo. Ono što možemo da uradimo, a što će nam pomoći da se opustimo i ne pridajemo pažnju svačijem mišljenju, jeste da u svakom trenutku ostanemo svoji i da verujemo u sebe. Tako ćemo uvek nalaziti ljude koji će uživati u našem društvu, baš kao i mi u njihovom.
„Neprijatelje“ stičemo kada smo razdražljivi, u strahu od gubitka ili emotivnom šoku. U tim danima smetaju nam sitnice, u svemu vidimo krivce i osuđujemo. Nova lica nam postaju pretnja samo zato jer su se pojavila u „pogrešno“ vreme. U smanjenoj duhovnosti režiramo zavere, mislimo da su drugi tu da bi nas ugrozili i kako bi nam sve krenulo nizbrdo. Poštovanje različitosti i uvažavanje drugih, potpuno nestaju.
Ukoliko se osećate ovako, potrebno je da se odmorite, podsetite ko ste, zastanete i razmislite o svojim delima, vrednostima, vratite samopouzdanje. Tako će strah ubrzo nestati, a druge nećete doživljavati kao neprijatelje. Isto tako, ukoliko se desi da vas neko ne želi u svojoj blizini, prihvatićete to bez naročite uvrede.
Ne gubite sebe ni u jednom trenutku i dajte šansu drugima kao da vam baš ništa ne smeta!
