fbpx

Starost zaslužuje poštovanje

Šta podrazumevamo pod starošću danas, kako se ophodimo prema starijim ljudima, da li smo svesni da nas sve to čeka? Da li je briga o njima posao budućnosti, deo društvene angažovanosti  ili naša obaveza. Šta sve činimo kako bi im omogućili plemenitiju starost? Da li ste znali da je dan starih lica 1. oktobar? Da li ste nekada razmišljali o njihovom dobu, usamljenosti, bolu, nedostatku aktivnosti i nege?

Zanimljiva činjenica je da je sve više starih ljudi na svetu, kao i da ubrzano raste taj broj.

Statistički podaci ukazuju na značajne globalne promene koje se dešavaju u svetu, da stanovništvo postaje sve starije. Svetska populacija sve više stari usled različitih faktora, s jedne strane usled opadajuće stope nataliteta, a sa druge usled produžetka životnog veka. Konkretno, Srbija sa svojim demografskim stanjem, gde svaka druga osoba ima preko 65 godina, spada među evropskim okvirima, kao i svetskim, u populaciju sa izrazito starim ljudima.

Ekonomske reforme utiču na sve segmente života, tako i na porodicu, naime one postaju sve manje, a sa tim populacija postaje sve starija.

 

Ageizam – diskriminacija starih

Zanemarena tema društava je marginalizovanje starih ljudi – predstavljaju nevidljiva lica.

Ageizma, je proces sistematske diskriminacije ljudi, onih koji su stari. Dok su uzroci ageizma vrlo bliski izvorima rasizma.

Diskriminacija se projavljuje kroz predrasude, stereotipe, neukost, i nerazmišljanje. Najčešće ih predstavljamo kao senilne, konzervativne, neefikasne, sebične, nekorisne, otpisane ljude.

 

Šta je starost?

Starost se definiše kao normalan fiziološki proces, tokom koga opadaju opšte biološke sposobnosti organizma. Starost treba sagledati kroz nekoliko različitih vizura, kao medicinski aspekt, psihološki, sociološki, kao i širi društveni aspekt. Svi ovi konteksti mogu se posmatrati odvojeno, nezavisno jedni od drugih.

U savremenom društvu akcenat je na mladima i na napredku. Vlada kult mladosti i lepote, teži se atraktivnosti i time se neposredno isključju starija lica. Granice starosti se danas drastično pomeraju, veliki napor je uložen da se naukom i tehnikom životni vek produži. Međutim, danas to postaje izazov – kako se organizovati sa sve većim brojem starih lica. Takođe na produženje prosečnog životnog veka uticao je i razvoj društvenog i ekonomskog razvoja, poboljšanje životnih i radnih uslova, kao i povećanje nivoa životnog standarda.

Koji su to problemi starosti?

U suštini oni predstavljaju najugroženiju populaciju, sa minimalnim primanjima. Ono što ih verovatno muči je nemoć, samoća, društvena izolovanost, odsustvo aktivnosti, preosetljivost. Činjenica je da imaju nejednak tretman i položaj u društvu. To predstavlja veoma važno pitanje koje treba podići na nacionalni i državni nivo. Uveliko je prisutna neka vrsta netolerancije, arogancije i podcenjivanja starih ljudi.

Kult starosti

Kao što je neko rekao: «Humanost jednog društva se meri njegovim odnosom prema starijim ljudima», porodica i sami stari ljudi moraju biti u korelaciji kako bi se nosili s izazovima trećeg doba.

Takođe školstvo, kao jedan od najznačajnijih agenasa socijalizacije, ima značajnu ulogu u vaspitavanju, i podizanju svesti o brizi za stare ljude. Tendencija bi bila da se kult starosti podigne na viši nivo, jer to predstavlja i pitanje same kulture jednog društva, jer sve generacije su potrebne i na na svoj način se razvijaju.

Afirmacija ovog aspekta društva je neophodna, i ona se može projaviti na različite načine. Savremeni gerantolozi smatraju da je samo aktivna starost  uspešna, stoga treba raditi na jednom sistematičnom pristupu podrške na svim nivoima. Ono što je njihov dar nama je čitava riznica iskustva, mudrosti, znanja i veština.

Starenje po svetskim trendovima

Ono što se već projavljuje u razvijenim zemljama su dve nove tendencije nasuprot ageizma. To su opcija za dinamičniju i sadražajniju starost. Prva predstavlja doživotno obrazovanje, dok je druga zapošljavanje nezavisno od godina života. Ove prakse su korisne i moguće upravo zbog toga što su stari vrlo nehomogene grupe po mnogim kriterijumima.

Savremena filozofija promoviše dugovečnost ne samo kroz medicinu nego i obrazovanje, s toga ne zauzimaju inferioran položaj u društvu, već i doprinose zajednici. Kroz zdravu aktivnost  starost je kvalitetnija i ispunjenija.

Rekli su o starosti:

Interesantno bi bilo za kraj čuti različite citate o starosti: «Bore samo označavaju mesto na kojem je bio osmeh.» – Mark Twen; «Dok si mlad nemaš iskustva, kad si star – nemaš snage.» – Aleksandar Solzenjicin; «Nema ni jednog ostarelog kralja koji ne bi pristao da bude običan mlad poručnik.» -Jovan Dučić; «Starost nije tužna zato što u njoj prestaju naše radosti, nego što u njoj prestaju naše nade.» –  Jean Paul.

foto: Ambro at FreeDigitalPhotos.net

More Stories
Jubilarna, 30. izložba galerije Dar Mar