Svi povremeno osetimo usamljenost. Nekada zbog toga što su nam prijatelji na odmoru, nekada zbog promene mesta življenja. Razlog može da bude i ulazak u tridesete, kada je većina naših bližnjih posvećena sređivanju života.Takva vrsta usamljenosti nije veliki problem, ali ona koju osećamo duže od godinu dana krije i donosi veće teškoće.
Trajniji osećaj usamljenosti ima veze sa osećajem odbačenosti u detinjstvu. Ukoliko smo se u periodu odrastanja razlikovali od ostale dece, mogli smo da doživimo određene neprijatnosti i odbacivanja koja ostavljaju ožiljak za ceo život. Taj ožiljak se pretvara u prazninu koja donosi osećaj usamljenosti. Kako stručnjaci navode, najproblamatičnija odbačenost jeste ona od strane roditelja. Poznato je i da je nedostatak očeve ljubavi naročito problematičan kod ženske dece, pa ih zbog toga neuspeh, usamljenost prate tokom čitavog života.
Problem nastane kada nas odbace ljudi koji su nam bitni. Roditelji, prijatelji, prva ljubav, prvo radno mesto, sve to postaje deo našeg problema ukoliko u svemu tome doživimo neuspeh, utisak da smo nevoljeni, nestručni pa i manje vredni. Zbog osećaja odbačenosti odajemo se aloholu, porocima. Naš um postaje primitivan i ne može da se izbori sa osećajem praznine. Skloni smo obnavljanju kontakta sa ljudima sa kojima dugo nismo razmenili ni reč, a koji nam zapravo nikada nisu odgovarali. Naša frustriranost tako postaje još veća.
Nisko samopouzdanje, samopoštovanje takođe se vidi na usamljenim ljudima. Svaki njihov pokret pokazuje nevericu da su vredni, da zaslužuju pažnju, ljubav i uspeh. Misle da ništa trajno ne može da im se desi, da ne zaslužuju sreću. Ako im uputite kompliment stidlljivo će se zahvaliti i shvatiti ga samo kao vašu učtivost.
Oni su potpuno nesvesni sebe. Bude se bez svesti o bilo kojoj mogućnosti da dođe do promene. Njihov život preti da postane prepun neiskorišćenih šansi za bilo kakvim ostvarenjem. Ove ljude prati bol, kao i potpuno povlačenje u sebe i nebriga o životu.
Stalnim izlascima, promenama partnera, pretrpavanjem aktivnostima, poslom, želimo da popunimo prazninu. Potrebno je da postanemo svesni onoga što nam je unelo večiti osećaj usamljenosti i da shvatimo šta nam je potrebno da bismo bili potpuno ispunjeni. Zadatak je težak, ali predstavlja neizostavan put ka dobrom životu.
Bitno je da ne radite ništa što vam škodi, već da laganim koracima krenete napred. Niko ne sme da se oseća usamljeno, a problem živi jer imamo iskrivljenu sliku o sebi. Svi smo mnogo bolji od onoga što mislimo. Radite na samopouzdanju, talentima i prestanite da mislite kako nemate pravo na život. Posebni ste, svoji i najbolji i niko ne sme da vas ubedi u suprotno niti na to ima pravo. Uz pomoć prijatelja ili stručne pomoći, shvatićete da „vi niste ono što vam se dogodilo, već ono što birate da postanete“.
Vaš život je u vašim rukama. Budite jaki i spremni za uspeh!
foto: Evgeni Dinev at FreeDigitalPhotos.net
