Kada gledamo fotografije na Instagramu ili Fejsbuku shvatamo da ih ima nebrojeno, ali i da nam samo mali broj njih zaista okupira pažnju. Njihova prava vrednost će, kao što obično biva isplivati iz mnoštva, i na kraju jedne ere ili, da kažemo malo grublje, na smiraju jednog umetničkog života i životnog veka pojedinca ostaće samo par najboljih i najdražih. Koje su to fotografije i zašto su baš one važne za svakog od nas? Odgovor ćete dobiti čim zavirite u svoj porodični foto-album, a razlog da to uradite je više nego važan, a evo i zašto.
Novinarka Sanja Rešćanski kao mala balerina.Najčećše sačuvamo, a neretko i izradimo ili okačimo na zid, baš one fotografije koje prikazuju te najznačajnije i najlepše momente, one porodične, iz detinjstva. Zato i ne čudi što s vremena na vreme ugledamo fototgrafiju svog prijatelja kao deteta na društvenim mrežama. Isto tako, i sami se vraćamo u prošlost i izvlačimo neke slatke trenutke iz našeg detinjstva i s jednom posebnom setom se zagledamo u njih. Kada i sami postanemo roditelji, želimo da zabeležimo svaki trenutak svoje dece, jer intuitivno osećamo da je to važno.
Šta je tako gotovo magijski prijatno u fotografijama iz detinjstva? Naučnici kažu da njih možemo da koristimo u terapeutske svrhe, u takozvanoj fototerapiji koja nam pomaže da razrešimo neke zaostala pitanja iz prošlosti koja nas i dan danas koče.
Ipak, ono najznačajnije što nam fotografije iz detinjstva daju jeste samopuzdanje. Slike srećnog, ušuškanog deteta u zagrljaju ili u društvu najbližih osoba, pružaju nam osećaj miline i svojevrsan su dokaz da smo oduvek bili voljeni i da smo pripadali svojoj porodici. Pojedina su mišljenja da je izuzetno značajno da svako dete ima u svojoj sobi uramljenu porodičnu fotografiju, kako bi svako veče i svako jutru bilo opomenuto da je voljeno.
Kada je fotografija bila u začecima i kada je odlazak u foto-studijo bio poseban doživljaj za sebe, ljudi su se u svečanom raspoloženju fotografisali. Čak i te režirane fotografije pomogle su mnogim genreacijama kasnije da shvate i sagledaju jednu epohu. Možemo da se vratimo i dalje u prošlost kada su stari majstori portretisti slikali elitu, odnosno njihove porodične portrete.
Danas je lako fotografisati, a portret je zauzeo posebno mesto u našim životima. Naravno, ovde mislimo na selfi, tako da su autoportreti deo naše svakodnevice a deca su najčešći akteri na fotografijama mladih bračnih parova. Mada, u tom mnoštvu, uspevamo da izgubimo trag nekim fotografijama, a najčećše se dešava da ih zauvek ostavimo u pikselima. Zato je bitno da našem pokolenju ostavimo i vredne, sentimentalne uspomene iz detinjstva na izrađenim fotografijama. Ako je za to potrebno da se posavetujemo i sa fotografom profesionalcem, što da ne? Ipak je tu reč o malom porodičnom blagu, foto-albumu.
Na drugom rođendanu.Foto: Miss Stills Photography
Kažu da ljudi najčešće sačuvaju svoje slike sa venčanja, zatim one nastale po rođenju deteta, odnosno fotografije koje prikazuju srećne trenutke. Iako svi dobro znamo da je život sačinjen i od onih sivih dana, uvek je dobrodošla fotografija jednog zadovoljnog i nasmejanog detenceta da nam zagreje dušu i podesti nas na ono što smo nekad bili i da nas vrati nama samima.
