Čovek je dužan da čitavog života brine o sebi, bez izgovora. Da vodi računa o svom psiho-fizičkom rastu i razvoju, obrazovanju, društvenom, emotivnom životu… Međutim, u svemu tome dogode se i greške.Tako napusti studije, ostane bez posla, partnera, a onda se okrene alkoholu, promiskuitetu, tj. lošem životu, zaboravi na prijatelje, najbliže….. U ovakvim situacijama, ne napuštamo samo druge, već i sebe.
Da smo otišli od sebe dokazuje to što dok jedno pričamo, drugo radimo. Jasno je da nismo spremni da postupimo pravilno, iako dobro znamo da samo tako možemo da izađemo iz nepovoljne situacije.
U ljubavi, naročito, radimo suprotno od onoga što govorimo okolini. U trenutku kada nam u ljubavnoj vezi ne ide, “davimo” ljude o tome šta smo jedno drugom ružno rekli, o lošim zajedničkim trenucima, o tome kako je partner nefer… Uveravamo ih, kako smo spremni na promenu i “dajemo reč”. Međutim, kako ono što osećamo i što govorimo nije u jedinstvu, data reč pada u vodu i emotivne greške se nastavljaju. Zbog velike kontradiktornosti, okolina nas tada upoređuje sa osobama koje pate od nekog oblika zavisnosti.
Najčešće “date reči” kojih se u ljubavi ne držimo su:
“Neću dozvoliti da se ovako nešto ikada ponovi.” Ovakva izjava zapravo zavisi od toga da li smo naučili lekciju. Ukoliko posle bola, patnje, ponovo dozvolimo istu situaciju, jasno je da nas proživljeno nije osvestilo i da će se iste situacije dešavati sve dok ih ne postanemo svesni.
“Neću se pomiriti, gotovo je!” Ukoliko dođe do pomirenja u vezi koja nije bila loša, već su osobe bile nezrele ili su u jednom momentu imale različite ciljeve… ono može da donese veliku radost. Međutim, ako veza nije bila lepa, puna ljubavi i poštovanja, onda je pomirenje veoma loš izbor za oba partnera.
“Vratiću sebe i svoje dobre navike”. U ljubavnoj vezi se svi, manje-više, promenimo. Pronalaskom partnera, dobijamo nove uloge koje zahtevaju i neke naše nove reakcije, sposobnosti, navike…. Međutim, desi se da se neki potpuno promene i da izgube sve što su bili do tad. Ako izgubimo ono loše, nemamo za čim da žalimo, međutim, mnogo je veći broj onih koji izgube svoje pozitivne strane. Tako prestanu da se smeju, šale, druže, izlaze…
Ako “dajete reč” prijateljima i rodbini zbog vašeg lošeg emotivnog života, jasno je da postoji veliki problem koji zahteva vašu posvećenost i buđenje. Neka reč koju dajete nikada ne bude vaš način manipulacije najmilijima. Ona mora da bude iskrena i da dopre do vas. Zato je ne izgovarajte samo pred “publikom”, već je još mnogo puta ponovite u sebi.
Za ljubavi pune radosti, ne odlazite od sebe, već verujte u ono što govorite!
foto:freedigitalphotos. net
