Ljubavno teoretisanje je loš početak odnosa. Posebno, jer za neka naša stanja, verovanja, osećanja, ne postoje prave reči, pa katkad nekome delujemo pomalo zastrašujuće, neprivlačno. Udvaranje putem Interneta, SMS-a, može da bude čarobno, ali do određene granice. Ovde morate da budete vešti, jer ako druga strana oseti zasićenje, već je kasno za realan susret.
Dešava se da je danas sve lepo, a već sutra mogućem odnosu vrata se zatvaraju. Vama se čini da ste sve uradili kako treba, da ste se predstavili tačno onako kako potencijalni partner očekuje. Mislite da ste „nešto“ potpuno drugačije i plivate u tome, fokusirajući se samo na sliku koju želite da izgradite. Upravo zato ne vidite svoje greške i u njih sve više ulazite.
Kada se putem određenog medija spoje ljudi različitih životnih stilova, izgrađenih društvom ili slobodnim izborom, velike su šanse da se brzo otuđe, ma koliko da imaju zajedničkih tema.
Ljudi bez posla
Mali su izgledi da sretnu nekog u realnosti iz više razloga. Najveći je nedostatak materijalnih mogućnosti da se nađu na životnoj sceni. Zbog toga kada i obrate pažnju na nekog, pojavi se strah zbog mišljenja da nemaju šta da ponude i povlače se. Usmereni na virtuelni svet, osećanja izazvana ovim putem, doživljavaju veoma realno. Ukoliko dođe do prestanka komunikacije i njihova patnja je stvarna.
Zaposleni su najčešće i suvi realisti
Virtuelni vid komunikacije shvataju samo kao produžetak čula i veoma su racionalni. Oni nemaju mnogo vremena za maštanje iza ekrana, ma koliko da dobro sagovornik piše, ili izgleda na fotografiji. Potpuno im je strano, i gotovo nemoguće, stvaranje realne emocije preko Interneta, telefona. Posebno danas, kada nam je za sve potrebno mnogo više snage i angažovanosti, često zanemare određeni medij i ostave potencijalnog, pa i stvarnog partnera u nemiru.
Haos u virtuelnoj komunikaciji
Kada se tamo negde, u virtuelnom svetu, ne poklope svi elementi, nastane pravi haos. Zato ako niste zaposleni i provodite veći deo svog vremena na Internetu, pokušajte da razumete drugu stranu. Recipijent je zauzet realnim trenucima i često nema vremena da sedi za računarom. Zato sačekajte da vam se on prvi javi, kako ne biste izgradili sliku da je „ čekanje da ga ugledate online“, jedino što radite.
Ako bismo morali da biramo, rekli bismo da je sadržaj bitniji i od učestalosti komunikacije. Bolje ređe ali kvalitetno. Ipak, prisutno je sasvim suprotno. Imamo potrebu da smo sa osobom koja nam se dopada stalno u kontaktu, da pričamo o sebi, pokazujemo koliko smo slabi ili jaki, manipulišemo ne bi li učvrstili i povećali njenu pažnju. Skoro isto kao prilikom susreta uživo, ali bez gledanja u oči, što jeste veliki nedostatak. Retko ko, sa one strane, govori istinu. Mada, kada su emocije u pitanju, ništa nije crno belo pa bilo da je realan ili virtuelan odnos u pitanju.
Gde grešimo u virtuelnoj komunikaciji?
Zbog želje da održimo pažnju osobe sa one strane ekrana i približimo joj realnost, često opisujemo naše stvarne momente. Pokazalo se da ti momenti ipak nisu dobri za ovaj vid komunikacije. Ako niste proveli dovoljno vremena u stvarnosti, ili čak uopšte, sa osobom koj vam se dopada, najbolje bi bilo da preskočite vaše navike. Posebno ako ste muškarac. Priča o vašem telu, negi, pomadama, depiliranjima, kondiciji, formi, ne mogu da dovedu do dubljeg odnosa. Žena bi više volela da ste zauzeti sobom i realnim radovima, trudom, čak i kada niste zaposleni. U suprotnom, uz više sreće, postaćete samo kombinacija.
Baš kao u realnosti pogled, zanimljiva priča je ono što zadržava virtuelne ljubavnike. Rad na duhovitosti, preporuka filma, muzike, knjige, priča o umetnosti, sportu… vodi do dobitka. Međutim, u nedostatku mogućnosti da se dodirnu, osobe često pređu potrebnu umerenost i sve krene na dole. Počne priča o seksu, bivšim ljubavima, a onda, odjednom, pojavi se pitanje vernosti. U tom slučaju jasno je da su nastupili strah i nestrpljenje, koji su itekako neprivlačni. Vernost postane glavni problem, iako realnog ostvarenja nema. Tu je i reč osude, ako kažete da ste ipak nekada nekog prevarili. Ma koji god da je razlog u pitanju, bićete proglašeni krivim, a sve to na ekranu veoma loše izgleda i zvuči.
Vernost u virtuelnoj realnosti?
Večito pitanje šta ona podrazumeva. Da li suzdržavanje od seksualnog opštenja sa drugim osobama? Da li mentalno, psihičko odsustvo? Recimo da odgovor glasi „ Ako nema psihičke prisutnosti, ni telo vam ništa ne znači“.
Detaljnija priča o vašim prethodnim ljubavnim iskustvima, seksualnim doživljajima, potrebama, mogu da stopiraju dalji napredak. Kako je seksualno iskustvo uvek drugačije, pogotovo sa novim partnerom, ne treba puno pričati o tome. Kada se dotaknete erotskih tema, odlučite se za susret, jer će skala postojeće želje preći u opadanje.
Istina je da se zaljubimo onda kada to odlučimo, a razočaramo ako hranimo velika očekivanja. Ipak kao ni sve u životu, ni ljubav preko žice nije sigurna. Posebno besmislene su kritike i osuđivanje nečije prošlosti na osnovu njenih prethodnih iskustava, jer vaša ljubavna priča može da bude drugačija. Umesto toga, treba biti pun razumevanja i svestan da nas život stavlja u potpuno različite okolnosti.
Zbog čega još se prekida virtuelna komunikacija?
Pored promašenog sadržaja, nepodudarenog slobodnog vremena za boravak na mreži, osobe prekinu komunikaciju i zbog različitih potreba. Konačno oboje slobodni za kuckanje na tastaturi, desi se veliki pad. Iako imaju mnogo toga zajedničkog, katkad dođe do sukoba. Dok jedna strana potencira na erotici, druga želi da priča o muzici i provedenom danu. Ako se mimoilaženja virtuelnih potreba, u kratkom periodu ponovi više puta, velika je mogućnost da će se komunikacija prekinuti.
Ono što je privlačno i u realnosti i u virtuelnom životu, jeste da se ne bavite samo svojim telom ili intelektom, materijom, već potpunim samoostvarenjem. Novac nikako nije presudan u ostvarenju odnosa. Ono što jeste su intelekt, duhovnost, psiha, um, negovanje duše… jer da bismo bili celina, ništa ne smemo da zapostavljamo.
Činjenica je da čak i putem virtuelne komunikacije, možemo da osetimo bliskost. Sa druge strane, moguće je da tog nekog samo jednim klikom, kao mačem, posečemo i uklonimo iz našeg života. Kao što psihijatar preporučuje da onog, koji vam je naneo bol, treba da smatrate mrtvim, to važi i u virtuelnom svetu. Međutim, iako je sve bilo elektronski, ostaje pitanje duše, realnih osećanja nakon toga. Neke virtuelni rastanak pogodi koliko i slučajno brisanje igrice iz kompjutera, dok druge veoma uznemiri. Sve to govori da igrica pod nazivom „ko se više primi njemu je teže“ vlada u oba sveta.
Virtuelno i realno se danas prepliću, dopunjavaju, a ključ uspešnog ljubavnog ostvarenja, i u ovom slučaju, je u glavi. Samo pametnim idejama, bez manipulacije, možete da zadobijete nečiju iskrenu naklonost. Kako se ovde ego i sujeta, ljubomora, posesivnost, lako prepoznaju, pre opcije „enter“ proverite da li u stvarnosti žive sa vama. Ako je odgovor potvrdan, Ljubav će morati da sačeka. U tom slučaju odložite tastaturu i posvetite se starijem mediju zvanom knjiga!
foto: Stuart Miles at FreeDigitalPhotos.net
