“Prelazni objekat” – put ka emocionalnoj ravnoteži
Mnogo truda, energije i vremena uložimo u ljubav, ali rastanak se ipak desi. Niko od nas ne zna kada će do njega doći i većina želi da misli kako će sa voljenom osobom ostati do kraja života. Svi oni, kojima je ljubav pokretač svega i smisao života, veoma se teško oporavljaju od raskida. Da bismo lakše podneli novonastalu promenu, potrebno je da gubitak partnera shvatimo što je moguće realnije. Kako psiholozi navode, ostavljena osoba prolazi kroz tri faze patnje. Za početak je najbitnije da ih prepoznamo i shvatimo da taj put, iako bolan, vodi do oporavka i ponovnog uspostavljanja emotivne ravnoteže.
Prva faza je iznenađenje ili neverica da se raskid zaista desio. Pitamo se da li je to stvarno kraj naše veze, gde smo pogrešili? Tražimo delić utehe u razmišljanju da partner možda samo igra igru toplo-hladno, bežeći tako od ljubavne monotonije. Najveći deo vremena provodimo u pravljenju retrospektive čitave veze. Prisećamo se svih reči, događaja, u traženju nekog propuštenog nagoveštaja raskida.
Onda prelazimo u drugu fazu. Tada se nadamo i verujemo da to ipak nije kraj naše veze. Iako se ne viđamo često, povremeno razgovaramo telefonom sa bivšim partnerom u nadi da još uvek nije sve propalo. Tražimo i mišljenje prijatelja. Međutim, prava patnja zbog ljubavnog rastanka dolazi tek u trećoj fazi, jer u njoj umire i poslednje nada.
Postajemo svesni da se veza neće obnoviti i upadamo u depresiju koju prati i histerija. Tu ne pomažu ni prijatelji niti sav njihov trud ne bi li nas ubedili da smo bili u vezi sa pogrešnom osobom. Po savetu stručnjaka, nemojte nikako biti jedan od takvih prijatelja.
Sve ovo zvuči veoma zastrašijuće, a posebno činjenica da u ovakvim situacijama postajemo odsutni i da zapostavljamo sebe i obaveze. Međutim, i ovaj, svakako jak bol, može da se prevaziđe bez posledica. Kako je ljudski vek produžen tako se i broj tkz. pravih ljubavi povećao.
[box]Bitno je da shvatimo da ljubav između muškarca i žene ipak ima vek trajanja, jer spada u prolaznu kategoriju. Kada postanemo svesni ovih stvari i ako realnije pristupimo ovom problemu, put ka izlečenju je mnogo brži.[/box]
A ko više pati, muškarac ili žena?
Pre deset godina govorilo se da je to muškarac, jer partnerku često doživljava kao svoj posed. Međutim, danas, kada su muškarci i žene postali ravnopravni, možemo da kažemo da su jednaki i u patnji. Žene danas takođe svog partnera doživljavaju kao svojinu. Kada se desi rastanak, uzrok patnje je i povređena sujeta i narcizam, koji su svojstveni kako ženama tako i muškarcima. Međutim, istina je da su žene ipak otpornije na loše emocije i lakše se snalaze u ljubavnom brodolomu.
Kažu da poslednja faza traje, otprlike, dva meseca, a onda bi trebalo da nađemo tkz. „prelazni objekat”, jer još uvek nismo spremni za trajniju vezu i jaku emociju. Kako god vam to zvučalo, bitno je da deluje. Prelazni objekat je neko ko će vam skrenuti misli sa patnje i uz koga ćete imate lepe trenutke bez velikih obaveza i bilo kog osećaja koji bi vas dodatno opteretio.. Nije to ništa zbog čega bi vas drugi osuđivali, zato u napad.
Gubitak partnera je sastavni deo života. Život prate burne priče, ali ga upravo one čine interesantnim. Kraj može da znači novi početak ako mu to dozvolimo. Uostalom ljubavni haos i emocionalne bure umeju da donesu veći užitak u novoj ljubavnoj priči, ali samo ako u nju uđemo bez osvrta na prošlost. Neka svaka nova priča bude zaista takva.
ilustracija: Tijana Janković
