Rumunija počasni gost Međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu
Ove godine, između 23. i 30. oktobra, Rumunija je zemlja počasni gost Međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu. Ministarstvo kulture Rumunije je za beogradsku publiku pripremilo jedan od najširih programa događaja u poslednjih nekoliko godina. Preko 30 rumunskih autora će predstaviti publici knjige prevedene na srpski jezik.
U nedelju, 23. oktobra, u 18 časova, održaće se zvanično otvaranje 65. izdanja Beogradskog Sajma knjiga.
Zatim sledi otvaranje Štanda Rumunije, zemlje počasnog gosta, u prisustvu gospodina Lučijana Romaškanua, Ministra kulture, Njene Ekscelencije gospođe Silvije Davidoju, Ambasadorke Rumunije u Republici Srbiji i gospodina Livijua Žikmana, predsednika Rumunskog Instituta za Kulturu.
Nacionalni štand Rumunije, na površini od 210kvm, sa originalnim dizajnom, ponudiće različite prostore za izlaganje knjiga, odvijanje događaja, profesionalne razgovore ili zone za čitanje i osveženje. Biće izloženo preko 200 naslova – nova izdanja iz rumunske beletristike i non-fiction književnosti, književnosti za decu, albuma, kao i iz književnosti na srpskom jeziku iz Rumunije, odnosno književnosti na rumunskom jeziku iz Srbije.
U finalu proslave biće održan Pesničko-gastronomski recital koji će predstaviti Mirča Dinesku.
U ponedeljak, 24. oktobra, u Svečanoj sali Srpske Akademijie Nauka i Umetnosti u Beogradu, održaće se susret-omaž, Moj prijatelj, Nikita, posvećen Nikiti Staneskuu.
Tom prilikom će biti predstavljeno ponovno izdanje knjige Beograd u 5 prijatelja (Belgrad în 5 prieteni), koju je objavila izdavačka kuća Tracus Arte. Učestvuju: Adam Puslojić, Mirča Dinesku, Miloš Janković (privremeni predsednik, Udruženje Književnika Srbije), Joan Matej (direktor, Ministarstvo Kulture), Dejan Mastilović (direktor, izdavačka kuća „Filip Višnjić”), Mirča Dumitresku (grafičar). Moderatori su Joan Kristesku (direktor, Nacionalni muzej rumunske književnosti) i pesnik Slavomir Gvozdenović.
Pod generičkim naslovom Fokus: rumunska proza danas, održaće se 5 susreta, na različite teme, s rumunskim prozaistima čija su dela nedavno prevedena na srpski jezik: Kako smo živeli i kako smo se „izvukli” iz komunizma, s Veronikom D. Nikulesku, Gabrijelom Adamešteanu i Nađom Parandilović; Svetlost i surovost u rumunskoj prozi koju pišu žene, s Dojnom Rušti, Tatjanom Cibuleak, Joanom Prvulesku, Katarinom Ješić; Fascinacija savremenih neuroza, s Vladom Zografijem, Augustinom Kupšom, Aleksandrom Rašić; Granice zajedničkog prostora, s Lučijanom Danom Teodorovićem, Raduom Pavelom Geom, Julijanom Čokanom, Aleksandrom Šurbatovićem; Bukurešt – nova književna geografija, s Bogdanom-Aleksandruom Staneskuom, Adinom Popesku i Igorom Marojevićem.
U okviru dve promocije knjige, Radu Paraskivesku i Joana Prvulesku će razgovarati o svojim romanima, Crni leptir, odnosno Život počinje u petak i Budućnost počinje u ponedeljak.
Dva uzbudljiva dijaloga biće sigurno razgovori Gabrijele Adamešteanu i prozaiste Svetislava Basare, Jesu li istočno-evropski autori ušli u Evropu? i Filipa Florijana s Draganom Velikićem, Jesenja književna salata.
O poeziji će sa svojim izdavačima iz Srbije razgovarati pesnici Klaudiju Komartin, Slavomir Gvozdenović, Kosmin Perca, Robert Šerban, Trajan Pop..
Savremena rumunska proza će ponovo doći u središte diskusije prilikom promocije antologije Imena koja (ne) umemo da napišemo (izbor i prevod Oana Hergenreter), izdavačka kuća Arhipelag, 2022.
Događaj s posebnom važnošću, Desetoro bez granica, biće prilika za književni susret između pisaca rumunskog porekla iz Srbije i pisaca srpskog porekla iz Rumunije – Valentina Mika, Mirče Lelea, Marijane Stratulat, Joana Babe, Aurore Rotarju-Planjanin, Slavomira Gvozdenovića, Ljubice Rajkić, Ljubinke Perinac-Stankov, Borka Ilina, Gorana Mrakića.
Na rumunskom štandu će biti predstavljene i druge teme vezane za književnost zajednice rumunskog porekla: Društvo za rumunski jezik Vojvodine napraviće omaž renomiranom filologu i piscu Raduu Flori. Isto udruženje proslaviće 70 godina od osnivanja. Novinska i izdavačka kuća „Libertatea” obeležiće svojih „75 godina beletristike”.
Apolodor se susreće s Ježurkom Ježićem naslov je razgovora između spisateljica Veronike D. Nikulesku, Luminice Korneanu, Adine Popesku i urednice Ljiljane Marinković na temu književnosti za decu iz obe naše zemlje i naročito potrebe za uzajamnim prevodima.
U petak, 28. oktobra, i u subotu, 29. oktobra uveče, u sedištu Udruženja Književnika Srbije, šira publika je pozvana na Electric Night I i II, kada će tekstove rumunskih autora čitati mladi srpski glumci (Đorđe Mariković i Tamara Tomanović). Muzičku podlogu obezbediće dva poznada DJ-a iz Rumunije.
Kao dodatak događajima na književne teme, odigraće se i sledeći susreti:
Narodna biblioteka Srbije će biti domaćin razgovora na temu Nova uloga kulturne diplomatije, između istoričara i diplomate Adrijana Čorojanua, Aleksandre Kolaković, istraživačice na beogradskom Institutu za političke studije, i Vladimira Pištala, direktora Narodne biblioteke Srbije.
Projekat „Books for Friends” ne bi bio moguć bez impresivnog broja prevoda iz rumunske književnosti, bez saradnje između izdavača, prevodilaca i autora iz obe zemlje. Događaji posvećeni književnom prevođenju koncipirani su posebno radi učvršćivanja te saradnje, radi povećavanja broja prevoda rumunske i srpske književnosti.
Podrška književnom prevođenju, akutna potreba, naslov je jedne rasprave koja može da identifikuje rešenja problema vezanih za podršku prevođenju kvalitetne književnosti. U njoj učestvuju predstavnici institucija iz tog domena: Mladen Vesković (savetnik, Ministarstvo Kulture i Informisanja Srbije), Liviju Žikman (predsednik, Rumunski Institut za Kulturu), Joan Kristesku (direktor, Nacionalni Muzej Rumunske Književnosti), Joan Matej (direktor, Ministarstvo Kulture Rumunije).
Zašto volimo i prevodimo rumunsku književnost? treba da bude događaj posvećen onima koji neposredno doprinose promovisanju rumunskih autora u Srbiji. Učestvuju poznati prevodioci kao što su Adam Puslojić, Daniela Popov, Niku Čobanu, Đura Miočinović, Mariana Dan, SImona Popov, Oana Hergenreter.
U istu oblast interesovanja, recipročnih prevoda, upisuju se dva dana profesionalnih sastanaka (u sredu, 26. oktobra i u četvrtak, 27. oktobra) na štandu Rumunije – Noviteti u rumunskoj i srpskoj književnosti. Predstavnici izdavačkih kuća Art, Cartier, Curtea Veche, Frontiera, Humanitas, Nemira, Polirom, Trei i književne agencije Livija Stoja, susrešće se sa svojim parnjacima iz izdavačkih kuća Albatros, Arhipelag, Blum, Klio, Darma Books, Geopoetika, Heliks, Kreativni centar, Pčelica i Štrik.
Na štandu Rumunije, pod naslovom „Razglednice iz Temišvara” biće organizovano interaktivno predstavljanje programa Temišvar 2023. – Evropska prestonica kulture, koje će realizovati Vlad Taušanče, član kuratorske ekipe.
Domaćini događaja biće poznate književne ličnosti iz obe zemlje: Luminica Korneanu, Paula Erizanu, Slavomir Gvozdenović, Oana Hergenreter, Borko Ilin, Monika Hucanu, Adina Popesku, Virđinija Popović, Robert Šerban, Daniela Popov, Ljubica Šljukić. Prevod će obezbediti Jonela Menger, Đura Miočinović, Simona Popov, Aurora Rotarju-Planjanin, Ljubinka Stankov Perinac.
