Ana Atanasković, autorka knjige „Moja ljubav Nikola Tesla“, i istorijska fikcija kao glavna književna potreba
Vredna spisateljica Ana Atanasković, koja prikazuje naučnika Nikolu Teslu u ljubavnim okolnostima u svojoj poslednjoj knjizi, uveliko priprema nove romane. Jedan je predala urednici na čitanje, dok drugi marljivo piše. Svoju karijeru, nakon studiranja jezika, posvetila je pisanoj reči. Budući da je vrlo produktivna autorka, ona stvara priče bilo kao novinarka, spisateljica ili kao kreator marketinških tekstova. Pisala je i piše za brojne renomirane časopise, a njene knjige su „Moja ljubav Nikola Tesla“, „Beograd je ljubav“, „Duet duša“ i „Jelena Anžujska“. Pored štampanih izdanja, Anini tekstovi su čitani i u digitalnom okruženju, na njenom blogu, čiji naziv već sam po sebi govori mnogo kako o njoj samoj tako i o njenom pristupu radu, a glasi „Samo voli“.
O prevodilačkom poslu nije nikad razmišljala, iako je diplomirala na Filološkom fakultetu, jer joj je književnost uvek bila u fokusu, a istorijska fikcija, kojoj je posvetila svoje pisanje, njena je glavna književna potreba. Nakon rodnog Kruševca, Beograd joj je postao ljubav i inspiracija za intervjue, priče i konačno knjigu.
Zašto Ana Atanasković sebe opisuje kao spisateljicu s stilom, kakav je bio Tesla iz romantičnog ugla, kako je zavolela Beograd i, šta je po njenom mišljenju dobar intervju, saznajemo u razgovoru:
LW: Za sebe kažete da ste spisateljica s stilom, šta to znači?
Ana Atanasković: To znači da sve što radim ima svoj specifičan stil – kako komuniciram, kako se oblačim, kako pišem, kako se borim za svoje snove, kako držim reč, kako ne obećavam u prazno… Uvek imam entuzijazma i veliki sam borac, ali ne prelazim u degutantnost ni u jednoj oblasti života – volim finoću, balans i umerenost u vatrenoj i upornoj borbi. Deluje kao oksimoron, ali je moguće.
LW: Pišete istorijske romane inspirisane znamenitim ličnostima. Tako imamo, osim Tesle u „Moja ljubav Nikola Tesla“, i Obrenoviće u knjizi “Duet duša”, ali i Jelenu Anžujsku. Ipak, čini se, da je “glavni lik” uvek, i pre svega, ljubav, zar ne?
Ana Atanasković: Da, kada su u pitanju romani orijentisana sam na istorijsku fikciju. Ljubav je osnova svega, ona njena agape verzija, ona me i vodi kroz pisanje. Bez nje ništa ne bi imalo smisla.
LW: Kakav je Tesla iz romantičnog ugla? Da li ste došli prvo do informacije ili do ideje za svoju knjigu „Moja ljubav Nikola Tesla“ Priča o Ketrin Mekmehon Džonson?
Ana Atanasković: Tesla je zagonetni čarobnjak koji, na primer, dolazi sa velikim plaštom i belim rukavicama na večere. I u snove. No, on je i nepremostivi zid, zatvorena kapija. Voleti ga je i lako i teško.
Na drugi deo pitanja je teško odgovoriti, jer su me i informacija i deja o ženi koja ga je najviše volela pratile od detinjstva. No, recimo da je prvo bila informacija, jer sam sredinom 80-ih u naučnom časopisu “Galaksija” prvi put videla fotografiju Ketrin Džonson.
Ceo proces mog pisanja romana o njoj je jedan veliki sinhronicitet, ulaženje u paralelne svetove uz obilato korišćenje proverenih informacija iz arhiva.
LW: Koliko je tržište izazov jednoj ženi piscu? Da li je situacija olakšana u smislu ostvarivanja saradnje s izdavačima kada pišete za, na primer, žensku čitalačku publiku?
Ana Atanasković: Ženska publika je posvećena i dobro informisana. Biti žena pisac je zanimljivo. Ponekad mi se čini da publika čita više žene pisce, a ponekad da ih, ipak, više privlači muško pisanje i muška figura/pojava. Ne znam tačan odgovor, ali ono što sigurno mogu reći je – moje prethodnice su hrabro utabale put, te je sada posebna čast biti spisateljica.
LW: S obzirom na to koliko tekstova ste do sada napisali, i to žanrovski najrazličitijih, šta bi po Vama onda bio jedan dobar, recimo, intervju?
Ana Atanasković: Dobar intervju je onaj koji prenosi život. Kada to kažem ne mislim na tekst koji niže samo činjenice, nego na onaj koji “uhvati” i lepotu i teskobu života kroz detalj i emociju. Šta čovek voli, želi, ne voli i sanja, šta je postigao kroz snove i težnje, šta je naučio iz iskustva, to se pamti.
LW: U ciklusu intervjua “Beograd je ljubav” razgovarali ste s brojnim ličnostima iz javnog života. Šta je to što je zajedničko kod svih sagovornika, kada govore o prestonici? Kako Vi danas gledate na Beograd, nakon toliko godina provedenih ovde?
Ana Atanasković: Svi se, posredno ili neposredno, slažu da je Beograd čarolija. On nije savršen ali ima svoju magiju.
Beograd mi je bio spas. Šta god da se desi, a život nosi raznolika iskustva, Beograd je moj dom. U njemu sam uspela da istaknem najbolji deo svoje ličnosti.
Da, emociju prema ovom gradu koji mi je pružio mogućnosti da ostvarim svoje snove je opisana u zbirci priča “Beograd je ljubav”.
LW: Kažimo nešto i o tome kako ste od filologa, i potencijalnog prevođenja, otišli u novinare i pisce, ali i u kreatore marketinškog sadržaja?
Ana Atanasković: Nikada nisam razmišljala da budem prevodilac, jer sam svesna svojih glavnih afinitet. Kada se studira jezik čovek shvati za koju je nijansu talentovaniji a za koju manje talentovan.
Postoje nivoi – gramatika, leksika, profesura, književnost, govor, prevođenje (književno, stručno, usmeno). Sve to znaju ljudi koji završe neki jezik na Filološkom fakultetu, ali, ipak naprave se i neke nijanse.
Ja sam još tada bila svesna da je moj glavni talenat književnost, jer sam više volela predmete iz te oblasti na anglistici.
LW: Mnogi završe jedan fakultet da bi potom radili neki drugi posao. Kako Vi gledate na promenu karijere, koja je česta i među filolozima?
Ana Atanasković: Promena karijere… ona je uvek moguća, samo je potrebno pratiti glavnu strast. Mislim da je zagovaranje ideje da svi mogu sve, da svi umeju sve i da svi mogu postići sve samo ako se trude, duboko pogrešna. Da, možda i mogu, i mogu postati prosečni, ali pritom će izgubiti vreme i energiju koju su mogli dati onome što im je glavni talenat i gde bi bili vrhunski. Dakle, fokus je ključan. Slušati sebe i svoju intuiciju, to je pravi put.
LW: „Moja ljubav Nikola Tesla“, u izdanju Lagune, knjiga je koju ću nakon našeg razgovora sigurno staviti na svoji sajamsku listu. Šta je to još što biste nam preporučili da čitamo?
Ana Atanasković: Hvala Vam, to mi baš znači, jer volim da se što više širi priča o ženi koja je celog života iskreno volela Nikolu Teslu. Moje preporuke su često u vezi sa anglosaksonskom književnosti, a u poslednje vreme se vraćam piscima koji su u isto vreme inteligentni i puni humora, te bih, tako, mogla reći da čitate dela Dejvida Lodža.
