Zahvaljujući saradnji Muzeja grada Beograda i Istočnoslovačkog muzeja iz Košica (Slovačka) svečano je otvorena internacionalna izložba Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana Prvog. Postavka u Konaku knjeginje Ljubice, u ulici Kneza Sime Markovića broj 8, će trajati do kraja oktobra.
Izložba je do sada predstavljena u više od deset gradova Evrope, a publika će imati priliku da se upozna sa grafičkim ostvarenjima jednog od najbrilijantnijih stvaralaca renesanse, nemačkog umetnika Albrehta Direra, ali i sa delima njegovih učenika i savremenika, poznatim imenima nemačke i italijanske grafike, Hajnriha Aldegrefera, Albrehta Aldorfera, Luke Kranaha Starijeg, Markantonija Raimondija i drugih.
Postvaku čini 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine. Prva celina sačinjena je od 20 dela Albrehta Direra i 74 prvorazredna grafička ostvarenja njegovih savremenika. Drugi deo predstavlja 44 grafička lista čuvene kompozicije Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I.
Albreht Direr (1471–1528), poznat kao slikar, grafičar, crtač i teoretičar, pomerio je granice umetnosti s početka 16.veka, a bio je, i do danas ostao, rame uz rame sa Mikelanđelom, Leonardom i Rafaelom, imajući ključnu ulogu u razvoju evropske grafike i renesansne umetnosti. Majstor crtačkog “mikroskopskog detalja” Direr je crnom linijom dostigao slikarski izraz i svojom tehnikom uzdigao grafiku od zanatske veštine do umetničkog nivoa ravnog slikarstvu. Veoma samosvestan i ponosan na svoj rad, Direr je svoja dela potpisivao monogramom AD, danas poznatim simbolom njegove umetnosti.
„Zbog značaja međunarodnog povezivanja i razmene kulturnih dobara, ali i iskustva zaposlenih u našim ustanovama kulture, grad je prepoznao i podržao ovu internacionalnu izložbu. Ovo je još jedan od lepih sadržaja koje možemo da ponudimo Beograđanima, ali i gostima grada“, rekao je Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, i dodao da velika svetska imena treba da se pojavljuju na našoj kulturnoj sceni, jer je to ono što Beograd ponovo pozicionira kao kulturni centar regiona.
O saradnji našeg i muzeja iz Košica, govorili su direktori ovih institucija, Tatjana Korićanac i dr Robert Polak.
„Izložbu je priredio Muzej grada Beograda u saradnji sa Istočnoslovačkim muzejom iz Košica, gradom koji je zahvaljujući svojoj kulturnoj baštini bio izabran 2013. za evropsku prestonicu kulture. Umetnička postavka grafičkih radova iz kolekcije ovog slovačkog muzeja plod je međunarodne saradnje i razmene dva gradska muzeja, započete 2014. gostovanjem Muzeja grada Beograda u Košicama izložbom Vinča – fragmenti za rekonstrukciju prošlosti“, izjavila je Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda. „Ovaj veliki projekat kulturne razmene realizovan je inicijalnom podrškom Grada Beograda, Sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture i informisanja, kao i Pokrajinskog Sekretarijata za kulturu i javno informisanje i Gradske uprave za kulturu Novog Sada. To svemu daje pečat zajedništva najviših institucija kulture u zemlji, koje su nam, u nimalo lakim vremenima za kulturu i umetnost, omogućile susret sa vrhunskim ostvarenjima namačkih renesansnih majstora grafike“, dodala je direktorka Muzeja.
Dr Robert Polak, direktor Istočnoslovačkog muzeja, rekao je da je Istočnoslovački muzej iz Košica jedan od najstarijih, najvažnijih i najvećih muzeja u Slovačkoj i da poseduje više od pola miliona predmeta koji se sakupljaju više od sto godina. Direrove grafike spadaju među najznačajnije predmete u kolekciji, a Muzeju ih je poklonio jedan od osnivača. Takođe je istakao da će pedesetpetogodišnjica od dobijanja Nobelove nagrade u Istočnoslovačkom muzeju biti obeležena upravo otvaranjem izložbe Muzeja grada Beograda, svetski poznatog pisca i nobelovca Ive Andrića.
„Od rane mladosti Direr se posvetio naizgled skromnoj i relativno novoj tehnici štampe koja je preobrazila svet. Svi grafičari do danas odaju mu poštovanje kao umetniku koji je udzigao grafiku na nivo nezavisne umetničke forme i u tehničkom i u konceptualnom smislu.“, navela je dr Saša Brajović, profesor evropske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „U prilici smo da vidimo neke od najznačajnijih drvoreza epohe; neke od njih Direr je stvorio pre navšene 30. godine. Poseban deo njegovog grafičkog opisa čine Trijumfi, drvorezi u čijem idejnom i tehničkom oblikovanju učestvuju literati i umetnici, kao i sam car Maksimilijan I. Car je odabrao medij štampe za vizualizaciju svoje politike ne samo zato što nije imao sredstava da, poput onih koje je smatrao svojim prethodnicima – rimskih careva, izradi spomenike u kamenu, već i zato što je prepoznao moć nove tehnike, mogućnost da se lako prenese i prezentuje u sve delove carstva. U stvaranju ovog papirnatog programa veličajnosti, koji je preteča moderne političke prezentacije, Direr je imao posebno mesto, kao i njegov prijatelj iz detinjstva, Pirkhajmer, koji je prevodio amblematsku i neoplatonističku literaturu; njihova saradnja ovu je propagandnu mašineriju pretvorila u tajanstveni i uzvišeni konceptualni program. Posedovanje grafika stvaranih prema originalnim drvenim matricama smatralo se, i danas se smatra, velikom privilegijom; privilegija je i mogućnost da se vide.“, dodala je dr Brajović a potom otvorila izložbu.
