Samostalna izložba “Mera opstanka” Daniele Fulgosi otvara se u četvrtak, 5. aprila u 19 časova u galeriji Drina na Andrićevom vencu br. 4. “Odlaskom poslednjih tragova snega i tragova ostavljenih u snegu, javlja se prostor za balans i neka nova promišljanja. Izložba “Mera opstanka” u sebi nosi prividnu lakoću analogne autonomije života, u kojoj Daniela Fulgosi izrezuje nova osećanja.
Metodi dekonstrukcije svakodnevne kulturne produkcije slika, evidentni u Danielinim dosadašnjim serijama kolaža “Mapa tela” (2002.) i “Tiranin tiraninu” (2014.), umetnica dodaje komponentu crteža kao ravnopravni element, i proširuje spektar belih prostora započet serijom “Ostaci i Vazareli” (2014.). Pogledom na ranije serije kolaža otkrivamo istrajno interesovanje za auto-refleksivno telo, materijalnost, proces konstrukcije i razgradnje, citate i reference kao i ljudske odnose. Najnoviji radovi na izložbi pod zajedničkim naslovom “Mera opstanka” ovome donose novonastalu krhkost i osećajnost satkanu od prolaznosti, jedan novi tekst gde isprekidana linija deli na pre i posle a crtež oblikuje ovde i sada.
Arhivski, gotovo forenzički pristup fotografiji i kolažu kojim dominira selekcija, sakupljanje i kategorizacija (po boji, obliku, senci fragmenta) zamenjen je prostorom u kome vladaju drugačiji zakoni. “Zdravlje” i “Predaja” su srodni (skoro sinonimni) po svom prepoznavanju bliske povezanosti fizičkih i psihičkih prostora koji nikada ne mogu biti do kraja shvaćeni ni rekonstruisani slikom, kroz koje autorka-protagonista prolazi prepoznajući sve njihove apsurde i nelogičnosti. “Kraj vremena”, “Posledice”, “Izdaja” nude intimne studije kontrolisanog bola, poetiku autorke koja je ujedno i tekst i ona koja se hrani njegovim čitanjem. Ovi fragilni oblici i smernice svakog trenutka mogu da se rasplinu ili reorganizuju u neka drugačija stanja, na šta ukazuje nestajanje i pojavljivanje rukopisa, kao i balans između stvaranja i kontemplacije”, iz teksta kustoskinje izložbe Aleksandre Lazar.
Daniela Fulgosi (Zemun, 1967) se bavi crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član je ULUS-a od 1992. Priredila je 23 samostalne i učestvovala u preko 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (1992, 2013, Međunarodno Zlatno pero Beograda; 1997. Nagrada Oktobarskog salona za grafiku; 1997. Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež); 2001. Veliki pečat Grafičkog kolektiva; 2004. Zlatna igla ULUS-a, itd.).
Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, a imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije. Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde živi i radi.
