Grafički dizajner Mirko Ilić: „Nekad davno super-heroji su bili anđeli“

Mirko Ilić, foto: Primož Korošec
foto: Primož Korošec

Zašto je ovo jedan od retkih intervjua koji je planetarno poznat illustrator i umetnički direktor Mirko Ilić i sam pročitao?

Kako se bliži vreme praznika i darivanja ne smemo da zaboravimo ni na one kojima je naša pomoć možda i najviše potrebna, u ovom slučaju skrećemo vam pažnju na decu obolelu od malignih bolesti. Kako to naš sagovornik, i jedan od super-heroja NURDOR-ove platforme za donacije Superhero.rs – otvorene za dobročinstvo, svetski priznat dizajner Mirko Ilić, kaže:

“Moralna je obaveza svih nas da pomognemo toj nemoćnoj deci najbolje što možemo.”  

Zato sav prihod od prodaje Superhero modne kolekcije na sajtu Superhero.rs odlazi za izgradnju najveće do sada Roditeljske kuće u kojoj će biti smešteni mališani koji se u Beogradu leče od opake bolesti.

Tim povodom, o humanosti, herojstvu i kreativnosti, kao i onome balkanskom što je s sobom, kao već formiran umetnik, poneo u svet krenuvši iz rodne Bijeljine preko Zagreba u Njujorku osamdesetih godina prošlog veka, razgovarali smo s Ilićem, autorom dizajna printa, na jednom delu, treće kolekcije urbane mode “Superhero”.

Osim toga, saznaćete još i zbog kog svog dizajnerskog rada je Mirko čak i zaplako, kao i zašto je ovo jedan od retkih intervjua koji je i sam pročitao.

LW: Imate još jedan, već duže vreme aktuelan društveno angažovan projekat koji je prikazan širom sveta, pored najnovijeg s NURDOR-om o kome ćemo više govoriti dalje u razgovoru. U pitanju je putujuća izložba plakata o toleranciji, a u njihovom dizajniranju učestvuju dizajneri iz celog sveta, da li je tako?

Mirko Ilić: Da, to intenzivno radim od 2017. godine. Do sad smo imali 153 izložbe u 43 zemlje. U kolekciji je preko 210 plakata najpoznatijih dizajnera i ilustratora iz celog sveta.

Dok vam ovo pišem, izložba je paralelno otvorena u pet gradova, u pet zemalja: u Mariboru u Sloveniji, Harareu u Zimbabveu, Kolambusu u SAD-u,  Požegi u Hrvatskoj, i, od prekjuče, 12. decembra, u Novom Sadu, u novoj železničkoj stanici. A, danas 14. decembra će biti otvorena u Pitsanuloku na Tajlandu.

Procenjuje se da je do sad izložbu videlo preko 500.000 ljudi.

Mnogi za Mirka znaju tako što i dalje imaju primerke albuma bendova, čiji je on dizajner, kao što su to Prljavo kazalište, Bijelo dugme, Parni valjak… dok njegove ilustratorske radove čuvaju kako u muzeju MoMa i Smitsonovskom institutu tako i u arihivu Njurok Tajmsa i Tajma. Njegov je i čuveni plakat za kultni film "Ko to tamo peva".
MirkoIlic
Mirko Ilić, foto: Primož Korošec

LW: Koja Vam je bila prva pomisao kada ste dobili mejl s pozivom iz agencije McCann da dizajnirate za humanitarni projekat Superhero? Šta za Vas ta saradnja s NURDOR-om predstavlja?

Mirko Ilić: Odmah sam rekao da! Mislim da je moralna obaveza svakog od nas da pomognemo toj nemoćnoj deci najbolje što možemo.

Kampanja je svima nama koji smo odlučili da pomognu dala laskavo ime Superhero. To je lepo, ali ipak pravi super-heroji su roditelji te dece. Roditelji koji prolaze kroz nama nezamisliv bol i očaj nemoćno gledajući patnju te male i nezaštićene dece. U ovom slučaju mi smo samo skromni pomoćnici super-heroja.

Mirko Ilić već decenijama živi u Njujorku, gde podučava ilustracije na Fakultetu za Vizuelne umetnosti, i ima svoju dizajnersku firmu Mirko Ilic Corp.
Mirko Ilic .kid white
Mirko Ilić za Superhero.rs

LW: U jednom intervjuu ste rekli da vam se u Srbiji, citiram, „dopada to što upoznajete mlade ljude pune entuzijazma. Pre nego što ih stariji unište savetima za život.“. Šta je to što bi bio Vaš savet onda? Ili, bolje, koji saveti škode mladim kreativcima?

Mirko Ilić: Mislim da dobronamerni saveti nisu tako veliki problem. Problem su oni autoritativni. Još pre više od sto godina, Francuski pisac Aleksandar Dima je napisao: „Kako to da su mala deca tako inteligentna, a odrasli tako glupi? To mora da im je škola uradila.“

LW: Da li biste mogli da kažete da li postoji nešto što bi moglo da se u Vašem rukopisu prepozna kao nasleđe sa Balkana, s obzirom na to da ste u Ameriku otišli već kao ostvaren umetnik?

Mirko Ilić: Tvrdoglavost, koju sam uspeo da pretopim u upornost.

Mirko Ilic. male hoodie
Mirko Ilić za Superhero.rs

LW: Proputovali ste sveta, dizajnirali ste sve – od domaćih rok albuma do svetskih publikacija, ipak šta je od svega toga nešto što Vam je od svih projekata najmilije?

Mirko Ilić: Meni nešto draži projekti nisu neminovno i moji najpriznatiji i najnagrađivaniji projekti.

Meni su dragi projekti koji mi sentimentalno i emotivno nešto znače. Projekti koji meni sežu dublje od površine papira na kojoj su nacrtani ili štampani.  Na primer, strip Shakti s kojim sam zapravo vizuelno zaprosio Slavenku Drakulić (spisateljicu i suprugu iz prvog braka prim.aut.).

Ili ne baš tako dobro dizajnirani logo za „Auschwitz Institute for Peace and Reconciliation“. Kažem ne baš tako dobro dizajnirani logo, jer se takva vrsta logoa ne radi da bi se šminkali, dobili nagrade. Međutim, kad sam napokon smogao snage i 2018. godine posetio Aušvic, skoro sam se ponovo rasplakao kad sam video da moj logo stoji u jednoj od baraka u Aušvicu, koju koriste u obrazovne svrhe, kao i da ljudi koji pohađaju taj seminar dobijaju materijale i torbu sa mojim logom.

LW: Za Superhero.rs ste dizajnirali print – stilizovana krila, zašto i koja je njihova simbolika?

Mirko Ilić: Nekad davno super-heroji su bili anđeli.

LW: S obzirom na iskustvo koje imate, i na vrstu posla koji prati trendove, da li mislite da će biti moguće da čoveka umetnika zaista na kraju zameni digitalni umetnik, tj. veštačka inteligencija?

Mirko Ilić: Ako prestanemo da komuniciramo direktno, ako to postane isključivo preko raznih elektronskih mašinica, onda se to može lako desiti.

LW: Kažete da ne čitate svoje intervjue, pa verujem da će to onda biti sudbina i ovog teksta?

Mirko Ilić: Ovaj intervju je malo drugačiji. Ne odgovaram na Vaša pitanja usmeno, nego pismeno. Dakle, bar dok ga pišem, moram da ga čitam.

LW: Šta volite da čitate, odnosno koju knjigu biste preporučili?

Mirko Ilić: Disleksičar sam, i ne čitam onoliko koliko bih voleo. Ali u ovom trenutku političkog  mraka, koji se sve više i više spušta oko nas, toplo bih preporučio vrlo kratku, ali ekstremno važnu knjigu Timothy-a Snyder-a „On Tyranny: Twenty Lessons from the Twentieth Century“

LW: Po čemu se razlikuju napisi, u na primer, Njujork Tajmsu, ili Tajmu, za koje ste radili kao kreativni urednik, i ovdašnji? Da li je sve do budžeta ili ipak ima nešto i u kreativnosti i znanju?

Mirko Ilić: Sve je u kreativnosti i znanju. Ako ste netalentovani i glupi, novac to može vrlo teško nadoknaditi. I to vredi za sve aspekte života.