Otvaranje izložbe slika i skulptura eminentih stvaralaca, nastalih na više saziva likovne kolonije “Bukulja”, biće u petak, 10. maja u 19 časova u galeriji “Nikola Radošević”. Samo neka od eminentnih slikarskih imena su: Mošić, Živić, Kocić, Krunić, Zdravković…
Likovna kolonija “Bukulja”, iako postoji samo tri godine, već ima rafiniranu kolekciju likovnih dela 17 stvaralaca, različitih generacija i likovnih stremljenja (uglavnom figurativnih) koji su u međusobnom dijalogu ostvarili jedinstvena umetnička dela, neposredno se družeći i stvarajući na likovnoj koloniji – u autentičnom ambijentu parka prirode Bukulja.
Izložba koja je pred beogradskom publikom objedinjuje slike, skulpture, asamblaže, crteže i fotografije i odlična je refleksija savremene likovne scene. Postavkom su sintetizovana i raznorodna izražavanja…od realnog, angažovanog do apstraktnog i nadrealnog.
Slikarstvo raznolikih tehnika i poetika je najzastupljenije, a ima tematiku širokog dijapazona – od portreta i pejzaža, preko floralnog do apstraktnog.
Preovlađuju portreti, od realističnih do nadrealnih. Aktuelne i bolne teme odrastanja u monohromatskim prizorima okosnica su radova Petra Mošića, Ivan Kocić je prepoznatljiv po tehnici asamblaža jarkog kolorita, nastalih od recikliranih igračaka, Slavko Krunić smešta devojke renesansne lepote u konzerve, a Merima Bakić impresionističkim pristupom dočarava sunčan letnji dan.
Dušan Savković u delu svedene, simbolističke forme je bio inspirisan lepotama Bukulje, a Ivan Milenković svetlošću tehnologije sažima modernu komunikaciju na detalj.
Rafiniran i kontinuiran pristup floralnom, nežnog kolorita i mikro – makro odnosa ima Marija Zdravković, a Petar Đorđević daje savremeno viđenje mrtve prirode u vizuelno atraktivnim slikama.
Crtež kao najintimniju likovnu tehniku, kroz asocijativne forme, ali i prikaze čudesnih bića neguju Simonida Radonjić i Vasilisa Ivanović.
Teodora Nikolić u fragmentima ljudske kože vidi suštinu, a Ivana Živić rafiniranim pristupom izmešta autentične plivačice iz realnog u vanpojavno.
Apstraktne intencije smirenog kolorita karakteristične su za Anu Marković, koja je i jedina predstavnica takvog načina likovog izražavanja na ovoj postavci.
Skulpturama manjih formata, u kamenu i drvetu, sa animalnim i figuralnim motivima – predstavili su se Petar Hranueli i Božo Terzić, a Ivana Milev postornom instalacijom.
Jovana Jarebica kroz medij fotografije istražuje telesnost i svetlost, nagoveštaj i pokret.
Izložbom dela nastalih na likovnoj koloniji “Bukulja” – sjedinjene su individualne artikulacije nadarenih stvaralaca kroz različite interpretacije, u suživotu sa prirodom… i to je i bio cilj organizatora ove nevelike, ali po kulturu vredne manifestacije.
U Beogradu, aprila 2024. Maja Živanović, likovni kritičar
