Od 5. marta u DKC-u u terminu od 17h
Ova drama/fantazija, koja je imala četiri nominacije za Oskara (najbolji film, režija, glavna ženska uloga, adaptirani scenario), prati šestogodišnju devojčicu Hašpapi koja sa prekim ocem živi na granici siromaštva u zaboravljenoj zajednici odsečenoj od ostatka sveta. U svom detinjem optimizmu i nesvakidašnjoj mašti ona veruje u ravnotežu kosmosa i prirodnog sveta. Ali u jednom momentu žestoka oluja će podići vodu oko njenog gradića, otac oboleti od misteriozne bolesti, a žestoka praistorijska stvorenja probuditi iz ledenih skrovišta. U očajničkom pokušaju da sačuva svoj krhki svet, spasi oca i dom koji tone, ova malena heroina moraće da nauči kako da preživi nezaustavljivu katastrofu epskih razmera.
Inspiraciju za film „Zveri južnih divljina” Ben Zejtlin je pronašao u nekoliko izolovanih i nezavisnih ribarskih zajednica u Luizijani kojima neprestano prete erozija, uragani i poplave. Grupa umetnika poznata kao Court 13, čije je osnivanje pomogao Zejtlin, inače se bavi snimanjem filmova o netipičnim zajednicama. Otkako su napravili brod od smeća i snimili njegov kratki film „Glory at Sea”, Court 13 je istraživao južnu Luizijanu i kreirao priče o realnim ljudima koji žive i stvaraju u nerealnim okolnostima. A koje je mesto za „Zveri južnih divljina” moglo biti bolje od Nju Orleansa i žitelja rečnog rukavca koji su stvorili posebnu tradiciju življenja u jednom neverovatnom okruženju? Na kom drugom mestu se slavi oluja? Gde priređuju paradu sa vatrometom kada neko umre? Gde vanvremenska muzika čini da vam stopala tonu u zemlju?
Scenario za film „Zveri južnih divljina” baziran je na pozorišnom komadu Lusi Alibar „Juicy and Delicious”. Dok se komad više bavio nadrealnim svetom i magijom, Zejtlin je priči prišao sa realizmom kao polaznom tačkom. Izmišljeno naselje na jugu zemlje nije bazirano na nekom konkretnom mestu, već na koncentraciji svih kulturnih elemenata južne Luizijane na jednom mestu.
Uspeh filma je u potpunosti zavisio od pravog izbora glumaca koji će predstaviti njegove karaktere. Pred rediteljem je bio veliki problem – koje dete može da nosi ovaj veliki film na svojim malim ramenima? Potraga je počela je 2009. u Nju Orleansu, ali se posle nekoliko meseci neuspešnog traganja proširila dalje. Audicije su održavane u crkvama, bibliotekama, negde je filmska ekipa išla od vrata do vrata. Posle četiri hiljade dece, naporan rad se isplatio kada su pronašli Kuvenžane Volis koja je imala pet godina kada je prvi put bila na audiciji i osvojila filmski tim neverovatnim talentom, neposrednošću i upečatljivom maštom. Film je snimila sa šest godina, a sa devet postala najmlađa glumica ikada nominovana za Oskara. Za ulogu njenog oca filmska ekipa je odabrala Dvajta Henrija čija je upečatljiva priča o suočavanju sa uraganom Katrina ostavila najjači utisak.
