David Elliott2 © Kate Elliott
David Elliott

56. Oktobarski salon 2016 – „Ljubavni zanos“

56. Oktobarski salon u Beogradu biće održan nakon prošlogodišnje pauze, tokom jeseni 2016. godine. Za umetničkog direktora postavljen je britanski kustos, Dejvid Eliot (David Elliott), dok je autor vizuelnog identiteta Džonatan Barnbruk, najavljeno je na prvoj konferenciji za novinare, održanoj u Skupštini grada.

Ovogodišnja koncepcija festivala biće posvećena ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.

Novi odbor 56. Oktobarskog salona predstavljajen je na čelu sa likovnim kritičarem Dejanom Dorićem, dok su ostali članovi, umetnici Đorđe Stanojević, Nikola Božović, Božidar Plazinić, i  Ivona Jevtić, direktorka Kulturnog centra Beograda, koji je organizator OS.

Umetnički direktor 56. Oktobarskog salona, Dejvid Eliot, kustos, pisac i profesor moderne i savremene umetnosti, koji je rukovodio muzejima u Oksfordu, Stokholmu, Tokiju i Istanbulu, upoznao nas je sa samom nazivom 56. Salona „Ljubavni zanos“ koji je zapravo preuzet od pesme koju je 1784. godine komponovao Žan Pol Egid Martini (Jean-Paul-Égide Martini), a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana (Jean-Pierre Claris de Florian), jedne od žrtava Francuske revolucije. „Stihovi nastali pred revoluciju, u doba prosvetiteljstva , i doba melanholije, kao i zabava u Versaju, nam govore da ljubavni zanos traje jedan tren, a žal za ljubavlju ceo život. I mi smo se naslonili na ovu ideju prosvetljenej. To može obuhvatiti ne tako jednostavna zadovoljstva ljubavi, humora, straha, kao i bilo koju drugu perspektivu, kakvu umetnost pruža na temu krhkosti ljudskog postojanja i života, a koja opet, sama po sebi, može ostvariti trenutan ili trajan uticaj.“  – rekao je Dejvid Eliot. Takodje istakao je da ćemo imati jedan kaleidoskop umetničkih percepcija, njihovog odnosa prema svetu i životu, i da se nada da će ovogodišnji salon biti jedno veliko uživanje, kao i izazov.

Kontekst salona je zamišljen i kao omaž prvom Jesenjem salonu u Parizu 1903. godine, „toj slavnoj prošlosti“, koja je omogućila izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikažu radove, što je predstavljalo jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjera Bonara (Pierre Bonnard), Anrija Matisa (Henry Matisse), Fransoa Pikabije (François Picabia), Pola Gogena (Paul Gauguin)…

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Ove godine na salonu biće dva načina selekcije, jedan će predstavljati otvoreni poziv za umetnike do 40. godina, koji traje do 14. februara 2016. godine, dok drugi predstavlja poziv odredjenim umetnicima od strane umetničkog direktora, Dejvida Eliota, dok će zajedno biti predstavljano pedesetak radova. Svi umetnici će biti jednaki i ravnopravni, bez obzira na poreklo i godište, istaknuto je, kao i da je ovo mogućnost da se uporede i steknu meru svoje umetnosti, kao i da se da šansa mladjim umetnicima koji do sad nisu imali prilike da izlažu na ranijim Salonima.

Oktobarski salon ustanovljen je 1960. godine kao nacionalna izložba, a od 2004. godine transformisao se u internacionalnu manifestacija savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom. Odlukom grada, 56. izdanje Oktobarskog salona biće bijenalno.

Vladan Vukosavljević, sekretar za kulturu grada Beograda izjavio je da je odluka grada da Oktobarski salon bude bijenalan doneta sa idejom kako bi se ojačao ugled i status te manifestacije. Takodje istakao je da je koncept bijenalnog prikazivanja u skladu sa svetskim prihvaćenim tendencijama u savremenoj umetnosti, i da su sve značajne manifestacije ovog karaktera u svetu bijenalne, poput Venecijanskog bijenala, Istanbulskog, Berlinskog…

Ovogodišnji salon biće održan u prostoru Muzeja grada Beograda (Resavska 40b) i u sve tri galerije KCB-a.