Jovanu Zlatoustom je posvećivano više manastira i crkava u Srbiji, od kojih je većina, na žalost, u ruinama. Od njih danas živi kapela Jovana Zlatoustog u manastiru Ćelije u Leliću kod Valjeva. Srpska pravoslavna crkva ovog sveca proslavlja 26. novembra.
Jovan Zlatousti je jedan od Sveta Tri Jerarha (proslavlja se 12. februara, zajedno sa Vasilijem Velikim i Grigorijem Bogoslovom), a 9. februara se u Crkvi čuva spomen na prenos njegovih moštiju iz jermenskog grada Komana u Carigrad, obavljen 438. godine na zauzimanje Svetog Prokla, naslednika njegovog na tronu carigradskog episkopa.
Jovan je bio vrlo obrazovan pisac , učitelj duboke misli i upečatljivog književnog izraza, proslavljeni besednik i misionar. Prozvan je Zlatousti, jer niko nije tako mogao da održi pohvalno slovo kao on, a njemu samome niko od sledbenika i poštovalaca osim, kako je istakao Prokl, „ako bi se sada javio jedan takav Jovan“.
Rođen je 345. godine u Antiohiji. Nakon smrti roditelja odlazi u manastir i počinje da živi strogim, asketskim životom. Zbog svoje mudrosti, znanja i lepog besedništva, po želji cara Arkadija izabran je za patrijarha Carigradskog.
Šest godina je upravljao Crkvom. Bio je posvećen i mudar – raširio je milosrdnu delatnost crkve, pokrstio Kelte i Skite, napisao naročiti čin svete liturgije, rastumačio Sveto pismo i ostavio u nasleđe mnoge dragocene knjige svojih beseda.
Narod ga je proslavljao, a zajedljivci su ga mrzeli. Dva puta je zbog zlih jezika bio u izgnanstvu, gde je i umro na Krstovdan 407. godine, u jermenskom mestu Komanu.
Ovaj svetac je posebno svetkovan u istočnoj Srbiji, radi zdravlja, a žene su ostavljale svaki rad sa koncem, nitima i žicama (predenje, pletenje, vez, šivenje, krojenje) jer se verovalo da bi prekidanje žice (niti, konca) značilo i prekidanje života.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
