Čovek veliku energiju troši u potrazi za svojom drugom polovinom. Tada, sve drugo mu je manje važno. Kada pronađe osobu o kojoj je dugo maštao, veruje da će snažan osećaj uzbuđenja, straha i divljenja trajati večno. Razočaranje se javi kada shvati da se osećaji i odnos vremenom menjaju i da postoji period kada je ljubav manje važna.
Zaljubljenost vremenom prelazi u ljubav, mada ne uvek. Ipak, kada to jeste slučaj, i kako je ljubav mnogo mirnija od osećaja zaljubljenosti, dolazi do panike. Još je gore kada se jave potpuno nove želje i potrebe. Partneri tada postaju zbunjeni i počinju da sumnjaju u svoja i osećanja voljene osobe.
Iako novonastale želje i potrebe, naizgled, nemaju veze sa ljubavlju, istina je drugačija. One se javljaju kako bismo ostali na putu samoostvarenja i bili sposobni za veliku ljubav.
Pojačana potreba za druženjem, novim doživljajima, putovanjima, sticanjem određenih znanja i veština, novih iskustava…čini nas veoma poželjnim partnerom. Ljubav ne može da postane veća ako stojimo u mestu i ne pružamo sebi sve ono što nam daje energiju i sposobnost da delujemo na pravi način. Mali i emocionalno nezreli, nikada nećemo spoznati ljubav o kojoj govore veliki ljudi, vredni svakog divljenja i poštovanja.
Ako pomislite da vam ljubav više nije dovoljna, istina je da niste dovoljno sebe ostvarili. Zato umesto raskida, odlučite da vredno radite na sebi i svom rastu, jer ljubav u nama uvek traži, još malo više mesta.
foto:freedigitalphotos.net
