Od petnaest najvećih hrišćanskih praznika sedam je posvećeno Isusu Hristu (Božić, Bogojavljenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje i jesenji Krstovdan), pet je posvećeno Bogorodici (Mala Gospojina, Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Velika Gospojina), dva preteči i kumu Božjem Svetom Jovanu Krstitelju (Ivanjdan i Usekovanje) i jedan apostolima (Petrovdan). Uskrs je praznik u kom se svetkuje vaskrsenje Hristovo, jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće života. Zato je Uskrs, najveći od svih petnaest praznika i sa pravom nosi ime Praznik nad praznicima.
Datum Uskrsa
Uskrs se praznuje u prvu nedelju (nedelja kao sedmi dan) koja dolazi posle prvog punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice. U zavisnosti od ovih uslova najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Tako da može da se dogodi da Đurđevdan pada na Veliki petak.
Praznovanje u narodu
Uskrs je radosna i velika svetkovina. Bogata je običajnim radnjama među velikim hrišćanskim svetom. Svečani praznik o kojem bi trebalo da budemo u novim cipelama ili novoj odeći. Farbaju se jaja, sprema se bogata trpeza…
Uskršnja jela u svetu i kod nas
U Francuskoj su tvrdo kuvana jaja, pečena „na oko“ ili omlet redovna jela za Uskrs.
U Holandiji se tradicionalno kuva supa od 12 vrsta povrća, te se ona naziva još i „apostolska supa“.
U Belgiji se prave kolači „slatka zvona“, od marcipana, čokolade i šećera i ukrašavaju se lentama i cvećem.
U Nemačkoj se za ovaj praznik jela uskršnja kaša-Osterbrei, napravljena od pšenice, mleka i jaja. Mesi se beskvasni okrugao hleb. Na trpezi su obavezni meso i sir. Glavno jelo je jagnjetina. Sprema se i supa sa korenjem od devet povrća. Veruje se da tih devet biljaka štite od devet zlih sila, devet otrova i devet bolesti.
Austrijanci za Uskrs obavezno jedu svinjetinu, slaninu i šunku.
U Šumadiji se za Uskrs klao brav u svakom domaćinstvu. U Homolju se klalo prase ako je Uskrs pre Đurđevdana, a ako pada posle onda se obavezno klalo jagnje.
U Vojvodini se (nasleđe Mađara i Nemaca) obavezno za Uskrs jede barena šunka.
Omršenje i umivanje kod nas
U srpskoj tradiciji mnogo je običajnih radnji o Uskrsu. Nakon sedam nedelja posta, običaj je da se deca omrse jajetom. Ujutru na Uskrs, običaj je da se deca protrljaju po licu crvenim jajetom kako bi bila zdrava i rumena. Negde se umivalo i vodom u kojoj je „prenoćilo“ prvo crveno obojeno jaje. Deca bi posle umivanja popila i gutljaj crvenog vina kako bi bila jedra i zdrava.
Svuda je običaj da se bira najtvrđe uskršnje jaje. Ono se određuje kucanjem ili tucanjem jajeta o jaje. Tako onaj koji ima najtvrđe pobeđuje i odnosi sva ostala. Tako ovaj praznik ima i takmičarski duh.
Prvo obojeno jaje
Prvo obojeno jaje u Sremu i Šumadiji zove se čuvar pa je čuvano u kući, radi zdravlja ali i kao lek. U Gornjoj Pčinji prvo obojeno jaje nošeno je na njivu koja je jesenas bila prva uzorana. Ono se ujutru stavljalo u brazdu, da ga ogreje sunce. U podne su ga donosili kući i čuvali kao lek ili su ga zakopavali sa ozimim usevima da letinu ne bi uništio grad. U leskovačkoj oblasti se prvo obojeno jaje zove izmamak. Farbalo se uz bajanje i smatrano je lekom zaštitom od leda. Nekad se čuvalo prvo jaje sa još druga dva ofarbana posle njega. Smatralo se da tri jajeta mogu da se očuvaju tri godine, a da se ne pokvare. U okolini Boljevca, prvo farbano jaje naziva se peraške. To jaje se zatrpavalo u vinograd kao zaštita od grada. Uvek se u zoru „maste peraške“, odnosno boje jaja i to prvo crvenom bojom, pa potom ostalim.
Jaje – simbol plodnosti
Jaje je simbol plodnosti i života i kao takvo ima veliku ulogu u narodnim običajima. Često se zakopavalo u mravinjak, jer se verovalo da to donosi napredak i boljitak domaćinstvu. Kad kokoška snese jaje sa dva žumanceta, u narodu se verovalo da će se kuća „podmladiti“, odnosno da će gazdarica roditi dete. Negde se provlačilo i kroz porodiljsku košulju kako bi dete lakše izašlo.
Izvor: “Srpski običajni kalendar”, Mile Nedeljković
foto: wiki
