Mnogo je nedovršenih ljubavnih priča, velikih patnji, a racio nas teže vodi u trenucima kada imamo želju da pogrešna osoba ostane u našem životu. Od tolike želje ne vidimo istinu i svoje greške, zablude koje nam kradu dragoceno vreme. Pravi šok nastupi kada čujemo da naš objekat pažnje ulazi u ozbiljnu emotivnu priču zvanu brak, a godinama smo se trudili da postanemo njegova druga polovina. Verovali ili ne, stvari tada kreću na bolje.
Na pitanje da li je brak emotivna priča, kruna ljubavi ili ne, mišljena su različita. Jedno je sigurno, u njega bi trebalo da ulazimo samo ako postoji velika ljubav. Međutim, kako sve više težimo ka minimalnom trudu, tako i u brak ulazimo bez naročite emocije. Bitno nam je da imamo dovoljno materijalnih sredstava, da nam neko prija, da je pored nas, i da nemamo strah od gubitka. Sve više ulazimo u ozbiljnu priču, jer želimo nešto da menjamo, jer nam je vreme da gradimo porodicu. Međutim, ništa od toga neće doneti sreću ako nismo zadovoljni sobom i ne volimo sebe. Tada unesrećujemo sve oko nas, a sav naš trud nema nikakvog smisla.
Vaši kvaliteti nekome mogu da budu nebitni. Da neko nije za nas i da nas ne vidi na pravi način, znamo već na samom početku. Ako mislite da će partner vremenom da postane svestan vaših kvaliteta, varate se. Ljudi moraju na početku da se prepoznaju. To prepoznavanje uključuje veličanje istih vrednosti.
Ukoliko sa partnerom na početku odnosa nedovoljno komunicirate, idite. Nečija nezainteresovanost za vaš dan, za sve ono što radite i što jeste, ne sme da bude oproštena zbog lepog tela i dobrog seksa. Stvar je više nego jasna, pa zaustavite zaljubljivanje i predavanje. Ukoliko želite da takvom nekom postanete sve, na dobrom ste putu da budete povređeni.
Jedan od uzroka naše patnje je i taj što biramo samo atraktivne partnere. Pre nego nekom lepotanu, lepotici, date dušu, zapitajte se zašto vam se taj neko dopada? Da li zbog toga što verujete da njegova atraktivnost potvrđuje vašu privlačnost? Mnogima je fizička lepota partnera važna upravo zbog lične lepote. Onaj ko misli za sebe da nije dovoljno lep, uvek će tražiti ono što mu, on veruje, nedostaje. Onaj ko je lep i mnogo daje na fizički izgled, čime duhovni rast, um, psihu zapostavlja, tražiće ono što mu je slično, jer drugačiju lepotu ne ume da prepozna. Malo je onih koji su sposobni da osvoje kvalitetnu osobu.
Nečija fizička lepota, nije ono što će učiniti da zasijate, već njegova duša i reči koje iz nje izlaze. Vaše međusobno prepoznavanje, uvažavanje, stvaranje, posvećenost, usmerenost na odnos, su ono što će vas potpuno usrećiti. Ovakve ljubavne priče su jedino snažne, vredne i magične.
Kada sve što imamo uložimo u pogrešnu osobu, i ona nas ostavi na naopak način, npr. preko telefona, bol se udvostruči. Postajemo svesni činjenice koja govori, da smo birali i donosili odluke ne zanemarujući partnerove velike mane, svega ovoga ne bi bilo. Bolujemo zbog završene priče i zbog toga što smo sebi dozvolili takvu grešku. Ipak to je samo prva faza. U drugoj dobijate pravo duhovno blago.
Raskid preko poruke, partnerova siromašna duša i kukavičluk, koji se ogledaju u tome da ne sme da nas pogleda u oči i kaže istinu, ostavljaju trag u svakome od nas. Posebno, jer ne možemo da verujemo da takvi ljudi postoje. U toj neverici tražimo opravdanje za njegov postupak, što je prva i najveća greška. Na taj način svo svoje vreme ulažemo u otkrivanje neke druge istine, zanemarujući mogućnost da je istina upravo to da pored nas nismo imali osobu vrednu pažnje. Tako gubimo sebe i ulazimo u dane pakla.
Ko je prava osoba? Ona koja nas ne rastužuje, već nasmeje. Posle razgovora sa pravom osobom blistamo i dobijamo životnu snagu, naviru nam ideje i kreativnost. Ono što je pravo to nas ne crpi, ne ubija svojim nepromišljenim postupcima.
Kada upadnemo u težak emotivni haos, potrebna nam je Istina, a za nju je potrebno vreme. Nije mali broj onih koji su ostavljeni naglo, bez reči i koji su sa tim bolom živeli dugo ili još uvek žive. Međutim, mnoge priče su nedovršene, bolne, baš iz razloga što ljudi izbegavaju istinu. Ona je nepoželjna, jer može da nam okonča nadu i donese gubitak onoga što toliko želimo. Našu zdravu odluku otežavaju i saveti koji glase „potrebno je samo jako želeti“, pa se zato često grčevito držimo za pogrešne ljude i priče.
Vreme do istine ne sme da bude ispunjeno samo čekanjem, već našim rastom u svim pravcima čime stičemo spremnost da je saznamo i dočekamo sa zahvalnošću.
Posle pogrešne veze u kojoj smo se predali, iako smo znali da ne bi trebalo da se zadržavamo, proći ćemo veliku patnju. Vremenom se bol umanjuje i dolazi do potrebe da se prekine poslednja karika kojom smo bili vezani za pogrešnu osobu. Tada smo spremni za istinu. Potrebno je da je poželimo, i glasno to izgovorimo kako bismo je bili potpuno svesni. Istina o vašoj ljubavi će doći i shvatićete kako da krenete dalje. Ovo nije čudo, već normalan proces u prevazilaženju teških emotivnih stanja.
Kada istina koju ste čekali govori da osoba koju još uvek volite ulazi u brak, svet vam se sruši, ali samo na momenat. Onda shvatite da je to ono što vam je trebalo da biste gradili svoj život, pa stvari postaju i više nego dobre. Počećete da živite. Udvaraće vam se ljudi koji su za vas, jer ćete umeti da prepoznate sve ono dobro i vama blisko. Postaćete spremni na osmeh i uspeh, kvalitetnu ljubavnu priču.
Bivšoj ljubavi poželite srećan brak, baš kao što i ja sad činim. Budite srećni, jer je neko koga volite našao svoj put. Onda sledi još veća radost, jer ste slobodni da se vratite sebi i prepoznate ono što vam je zapravo dodeljeno.
Radite na prepoznavanju pravih vrednosti i ne plašite se da zatražite istinu!
Foto: FreeDigitalPhotos.net
