Iako su oblikovani, stilizovani, doterani, parkovi, ipak, predstavljaju simbol prirode svojom bojuom, mirisom, strukturom, dodirom… A šta o njima još znamo, osim što u njima uživamo i pronalazimo oazu mira i zelenila u užurbanom gradskom životu?
Gradovi, pogotovo megalopolisi, predstavljaju relativno novu pojavu u svetu. Ono što se naslućivalo, a sad uzelo velikog maha su silne teškoće i posledice urbanog stila života. Sasvim je sigurno da veliki grad ima i potrebe za funkcionalnim zelenilom.
Parkovi u gradovima usled visokog stepena zagađenosti još uvek predstavljaju ekološke rezervate i relativno prihvatljivu sredinu za egzistenciju raznoraznih biljaka.
Kroz istoriju, od davnina značajna je bila njihova uloga, velika pažnja im je bila posvećivana zavisno od kulture do kulture, a funkcija im se menjala kroz epohe. Na različitim stranama sveta su se gradili i negovali, i neizostavni su deo svake civilizacije.
Ono što je bilo karakteristično za vrtove je to da su bili u neposrednom okruženju značajnih zgrada (poput dvoraca), međutim, danas to nije uslov.
U mnogim istočnjačkim kulturama veoma je bila razvijena vrtna umetnost i to čak 3000. godina p.n.e. Dok u nekim kulturama parkovi sadrže i određene znakove i simbole, upravo zarad formiranja harmonije. Povezivali su zemlju i nebo, stene, vodu, drveće, puteve i bilje.
William Shembers je skrenuo pažnju na osobitosti kineskog vrta i stvorio novi pravac u vrtnoj arhitekturi u Europi. Tako i danas postoje dva prilaza u rešavanju vrtne arhitekture; jedan je geometrijski pravilan francuski vrt dok je suprotnost njemu engleski vrt koji se zalaže za primenu organskih i prirodnih oblika koji imitiraju prirodne raspodele i nisu geometriski.
Njihova funkcija je estetska, kao i rekreativna, ali u velikim gradovima značajni su i zbog prozvodnje kiseonika. Zelenilo poboljšava mikroklimu tamo gde prirodna klima gubi svoj značaj. Takođe, za vreme velikih vrućina mogu sniziti toplinu u gradovima. Najčešće se koriste za šetnju, rekreaciju, odmaranje i igru.
Kao i u prošlosti tako i danas sastavni delovi parka su stabla, žbunje, staze i aleje sa cvijećem. Često sadrže i vodene površine: jezerca, bazene ili potoke, kao i razne dekorativne objekte, skulpture ili fontane. Ulaz u park je obično vrlo naglašen, a tu su i stepenice, koje daju velike kompozicijske mogućnosti. Takođe, tu su i klupe, mostići, ribnjaci, a jako često bivaju okruženi zidovima.
Zelenilo, s obzirom da oskudeva u savremenom životu, biva sve značajnije. Neophodan je prisniji dodir sa prirodom, i ta potreba je promenila shvatanje o parkovima i zelenilu u gradu.
Savremeni park mora pre svega biti višenamenski, kao i da bude privlačan različitim vrstama posetilaca. Ima potencijal da bude jedan od najprivlačnijih delova gradskog života, uz organizovanje i neke vrste društvenih aktivnosti. Usled velike količine sivila, plastike, metala i smoga oni su gotovo jedine prirodne tvorevine u metropolama, koje se pod vizurom ljudi i kulture zasnivaju zarad približavanja prirodi. Predstavljaju oaze mira, harmonije i odmora.
Koji je vaš omiljeni park?
foto: Tijana Janković-Jevrić
