Tim američkih istraživača je objavio da je fizička aktivnost najdelotvorniji vid borbe protiv globalne epidemije gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti, uporedivši je sa ,,čudotvornim lekom’’.
Tim profesora sa Medicinskog fakulteta Čarls E. Šmit pri Univerzitetu Florida Atlantik je doneo ovaj zaključak nakon proučavanja dokaza o fizičkoj aktivnosti i njenim prednostima, a njihovi nalazi su objavljeni u novom broju časopisa Cardiology.
Međutim, uprkos brojnim dokazima koji potvrđuju prednosti vežbanja po zdravlje, uključujući smanjen rizik od srčanog udara, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, osteoartritisa i određenih vrsta karcinoma, kao i bolje raspoloženje, više energije, bolji san i seksualni život, samo oko 20 odsto Amerikanaca se pridržava preporučenog nivoa redovne fizičke aktivnosti a 64 odsto se ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću.
Evropljani nisu mnogo bolji, s obzirom da samo 33 odsto redovno vežba a 42 odsto nije nikad aktivno.
Fizička aktivnost postaje sve važnija kako starimo, jer se postepeno gojimo. Mnoge osobe počinju da dobijaju od 0,5 do 1,5 kilograma godišnje u svojim 30-tim, što dovodi do toga da neke od njih imaju 15 do 25 kilograma viška do svoje 55. godine.
Autori takođe upozoravaju da je, s obzirom da je gojaznost značajan faktor kod kardiovaskularnih bolesti, koje su sada vodeći uzork smrtnosti širom sveta, potrebno mnogo više isticati i edukovati ljude o važnosti fizičke aktivnosti, što bi takođe mogao da bude uspešniji metod održavanja telesne težine od kontrole kalorija.
,,Postoje brojne zablude o ulozi redovne fizičke aktivnosti, unosa kalorija i njigovog sagorevanja tokom vežbanja’’, kaže Stiven Luis (Steven Lewis), jedan od autora ovog rada. ,,Usled toga, preporučuje se ograničavanje unosa kalorija kao praktičniji način kontrole telesne težine od redovne fizičke aktivnosti, a to predstavlja veliki problem.’’
,,Najveći broj ljudi ima velikih poteškoća da ostvari i zadrži smanjenu telesnu težinu samo na osnovu ograničavanja unosa kalorija’’, dodaje drugi autor, Čarls H. Henekens (Charles H. Hennekens), pri čemu autori ističu da brza šetnja od samo 20 minuta dnevno može da sagori oko 700 kalorija nedeljno, kao i da smanji rizik od srčanih bolesti za čak 30 do 40 odsto. U aktivnostima kao što je šetnja može da uživa većina ljudi, čak i stariji, mada autori preporučuju i dodatne vežbe otpora, kao što je dizanje tegova, kao još korisnije po zdravlje.
Ali, uprkos svojim preporukama, autori smatraju da redovno vežbanje i dalje mnogima oduzima dosta vremena i truda, s obzirom da 42 odsto ispitanih Evropljana navodi nedostatak vremena kao glavni razlog sedentarnog načina života.
,,Kad bi se redovna fizička aktivnost uzimala u obliku pilule, možda bi je onda više ljudi koristilo’’, prokomentarisao je Henekens.
Izvor: newsmax.com
foto:freedigitalphotos.net
