Opasni psi i borbe pasa – tribina

11. decembar, u 19h, Hol ispred Amerikane, DOB

Dom omladine Beograda i udruženje „Ljudi za životinje” pozivaju vas na tribinu posvećenu temama koje interesuju veći deo naše javnosti koja je u poslednjih godinu dana bila podeljena kada su u pitanju ograničenja koja se tiču držanja i izvođenja takozvanih opasnih pasa…

Govore: dr Zoran Marinković, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Ana Batričević, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Obrad Đokić, kinološki sudija, rukovodilac kursa za obuku pasa MUP Srbije 

Moderator: Dušana Nikolić Radošević, urednica programa

Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu usvojen je u septembru 2010. godine, ali na odredbe koje on sadrži javnost nije reagovala sve dok u Beogradu nije najavljeno uvođenje takse za držanje takozvanih opasnih pasa. Pokrenute su diskusije o zakonskoj regulativi, uz mnoštvo nedoumica o podeli nadležnosti. Iako pojam “opasan pas” nije nepoznat našoj javnosti, čini se da je najava takse, kao i kažnjavanja izvođenja “opasnih pasa” bez povoca i brnjice mnoge vlasnike pasa naterala da prvi put počnu ozbiljno da razmišljaju o svojim zakonskim obavezama.

Pravilnikom su u takozvane opasne pse svrstani psi rase pit bul terijer i mešanci te rase koji ne potiču iz kontrolisanog uzgoja, psi rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer, kao i mešanci svih tih rasa. Pravilnikom nisu obuhvaćene samo određene rase pasa, nego se „opasnim psom” smatra svaki pas koji je bez očiglednog povoda napao čoveka ili drugog psa i naneo mu telesne povrede ili smrt, pas koji je dresiran za borbe pasa, kao i pas koji je nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom, te pas koji je namenjen za čuvanje imovine ili ljudi. Službeni psi su izuzeti iz ove klasifikacije.

Vlasnik „opasnog psa” u obavezi je da zajedno sa psom prođe obuku i proveru stepena socijalizacije psa. Pravilnik propisuje i da „opasnog psa” može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano i protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja i drugih dela iz oblasti dobrobiti životinja i drugih kaznenih dela koja u sebi sadrže elemente nasilja.

U državama Evropske unije, a takođe i u Sjedinjenim Američkim Državama postoje pravilnici o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu, više ili manje slični, a razlikuje se spisak rasa koje pravilnik obuhvata. Po mišljenju veterinarskih organizacija i mnogih kinologa princip na kojem se zasnivaju takvi pravilnici je pogrešan, pa pitanje opravdanosti pomenutih pravilnika svakako mora da se postavi, ali ne samo u Srbiji, nego u svim nabrojanim državama. Drugih inicijativa za regulisanje ove oblasti nije bilo, osim što je mnogo puta dosad ukazano da se zakonska regulativa u oblasti zaštite životinja u Srbiji gotovo i ne sprovodi u praksi.

Nezaobilazna tema kada se govori o “opasnim psima” jesu i borbe pasa koje predstavljaju teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja. Borbe pasa se smatraju složenim društvenim i pravnim fenomenom i kao oblik ekstremne okrutnosti prema životinjama izazivaju najburnije reakcije javnosti.

 

foto:publicdomainpictures.net