Nadarene osobe imaju ruke prepune posla. U svoj talent ulažu skoro svu energiju, jer žive za njega. Teškoće na koje pritom nailaze, nisu male niti bezazlene.
Talenat može da dovede do pravog psiho-fizičkog sloma. Zato je veoma važno da prepoznamo svoju tačku ključanja. Čak i mali pad može snažno da nas poljulja i navede na sve glasnije pitanje: “Jesam li dovoljno dobar?”, a to ne smemo da dozvolimo. Ako padne samopouzdanje, pada i telesna snaga, energija i volja za dalji napredak.
Kako je put do cilja veoma dug, usponi i padovi su mnogobrojni. A to veoma iscrpljuje. Tek što pomislimo, da smo konačno savladali prepreku, vratimo se dva koraka nazad. Razlog tome je nedostatak energije da pređemo na viši nivo.
U svakom momentu razmišljamo o uspehu i neuspehu, i poredimo sebe sa drugima, što još više iscrpljuje. Bitno je da kad god pomislimo na druge, misli okrenemo sebi i poradimo na smanjivanju Ega.
Kada nastupe osećanja koja razaraju, koja nas teraju na razmišljanje o odustajanju, malo ko može da nam ponudi konstruktivno rešenje, osim stručnog lica. Iako nas u kriznim momentima bližnji savetuju da odustanemo, unutrašnji glas je tu da nam kaže da ako zanemarimo talenat, zanemarićemo sebe.
Pratiti svoj dar znači biti u jedinstvu sa prirodom. Međutim, tu prirodu narušava nametnut sistem u kojem moramo da delujemo da bismo stigli do cilja. Kako bismo bili primećeni i prihvaćeni u svetu gde se traži naš talent, često zanemarujemo sebe, postajemo gladni, umorni, kritikovani od svih, puni sumnje u sebe, a u isto vreme i vere da ćemo stići do cilja….
Večito pitanje je da li je sve to vredno žrtvovanja? Zbog našeg talenta često pati porodica, jer bližnje ne viđamo, kao ni prijatelje. Dok zanemarujemo društveni život, osećamo se usamljeno i odlučujemo da odustanemo.
Najvažnije je da učinimo sve što možemo za svoj talent, ali isto tako i da prepoznamo kada se naša borba negativno odrazi na naš život. Ostvarivanje talenta je važno, ali ne po svaku cenu i preko naših mogućnosti!
foto:freedigitalphotos.net
