Kada razmišljamo o svojoj deci, želimo im uspešnu budućnost. Pitanje je kako se dolazi do nje? Krenimo od toga da je sam početak života najznačajniji za razvoj velikog potencijala – inteligencije.
Brojne stvari tokom života mi ne možemo da kontrolišemo, pa tako ni kao roditelji nemamo potpunu kontrolu u životima naše dece. Roditeljska uloga ostavlja najveći pečat. Imamo najvažniji uticaj u ranom detinjstvu, i zapravo činimo ono što će ih obeležiti do kraja života.
Aktuelna tema koja se projavljuje u medijima je pitanje o novim perspektivama razvoja inteligencije. Svedoci smo brojnih novih pristupa u njenom razvoju. Novine su čak drastično različite u odnosu na predhodna saznanja stručnjaka, a sve je više akcenat na istraživanjima iz neurofiziologije.
Kada govorimo o inteligenciji, pre svega mislimo na njen razvoj kod dece, i to od rođenja do šeste godine života, jer upravo ovaj period predstavlja potencijal za njen maksimalni razvoj.
Sama reč inteligencija potiče od latinske reči inteligere i znači razumeti, shvatiti. Ona predstavlja mentalnu karakteristiku, kao i jednu od najispoljenijih dimenzija ličnosti pomoću koje se mere individualne razlike.
Postoji mnogo definicija inteligencije. Autori se razilaze čak i u razumevanju suštine njenog procesa.
Jedni smatraju da je inteligencija sposobnost rješavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama iz iskustva, dok drugi pak smatraju da inteligencija obuhvata sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumijevanje uzroka i posljedica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom cilju.
Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost, a koliko će taj potencijal biti razvijen zavisi od puno faktora, a posebno u prvih nekoliko godina života.
Deca se rađaju sa različtim ličnostima i temperamentima, kao i u različitim kulturama, ekonomskim, socijalnim i političkim uslovima, medjutim pristup za uspešan intelektualni razvoj dece za sve je isti. Pored određenog broja nervnih ćelija koje su date rođenjem, na inteligenciju utiče i broj neuronskih veza, koje se grade tokom života.
Sam početak života je najznačajniji, jer predstavlja posebnu priliku za obezbeđivanje trajnog razvoja mozga, zapravo tada se brže nego u kasnijem periodu stvaraju neuronske veze, i formiranju čitave mreže novih puteva. U prilog ovome govori i činjenica da svako dete savlada maternji jezik u najranijem periodu života, što zapravo predstavlja jednu od najkompleksiniji i najtežih mentalnih izazova. Ovakva vrsta neuronskih mreža razvija se pre svega spoljnom stimulacijom, koja pre svega podrazumeva fizičku aktivnost, što više kretanja, kao i jezičkog izražavanja.
[su_note note_color=”#d7f096″ text_color=”#000000″]Zanimljiva činjenica je da se i putem zvakanja, između ostalog, razvijaju neuronske mreže.[/su_note]
Kada roditelji razumeju kako se njihovo dete razvija, preuzimaju odgovornost i za njihov razvoj inteligencije. Ključna stvar je da se mozak razvija upotrebom i da nije ograničen naslednim faktorima, već da je njihova inteligencija neograničena. Ovo je bila i poruka skorašnjeg seminara koji se održao u Beogradu, na kojem su govorili istaknuti stručnjaci Daglas Doman i Spenser Doman sa Instituta za ostvarivanje ljudskog potencijala.
Zak kraj značajno je imati u vidu da je igra osnovni uslov za zdrav početak života. Kroz igru i asocijaciju pomažemo deci da se pravilno razvijaju i razmišljaju. Igra je najvažnije dečije sredstvo za poimanje života i učenje, kao i snalaženja u njemu. Uz nju razvijamo maštu, kreativnost, kao i sposobnost stvaranja novih ideja.
Uz konstruktivan i kreativan način igre pripremićemo našu decu na izazove koji ih čekaju u životu.
foto: freedigitalphotos.net
