Kako navodi britanski list „Indipendent“, simbol Njujorka – Kip slobode, prvobitno je trebalo da predstavlja egipatsku ženu sa sela.
Prvi nacrt francuskog skulptora Frederika Ogista Bartolda predstavljao je svetionik koji je trebalo da stoji na ulazu u Suecki kanal. Bartoldi je kip zamislio kao Egipćanku koja u visoko podignutoj ruci drži baklju. Statua je trebalo da bude dva puta viša od Sfinge i da služi kao svetionik. Vajar ju je nazvao „Egipat (Napredak) donosi svetlost Aziji“.
Statua egipatske žene sa sela nikada nije postavljena jer je tadašnji vicekralj Egipta, Ismail Paša, bankrotirao, te nije bilo dovoljno sredstava da se ideja ostvari.
Bartoldi nije odustao od svoje prvobitne ideje. Ona je malo promenjena i u saradnji sa inženjerom Gustavom Ajfelom, nastala je 1886. godine najpoznatija skulptura na svetu, Kip slobode (Statue of Libery). Predstavlja poklon Francuske Sjedinjenim Američkim Državama, kojim je obeležena stogodišnjica nezavisnosti Amerike od Velike Britanije.
Kip smešten na Ostrvu slobode, visok je 47 metara i težak 205 tona. U obimu ima preko 10 metara, a kažiprst je dugačak 2,4 metra.
Glava kipa je ukrašena krunom sa sedam zraka koji simbolizuju svetlost koja obasjava sedam kontinenata i sedam mora (Sloboda osvetljava svet).
Simbol je dobrodošlice svim useljenicima u Ameriku. Personifikacija rimske boginje Libertas sa podignutom bakljom u jednoj ruci i tablicom sa zakonima u drugoj. Ispod njenih nogu simbolično je predstavljen pokidani lanac.
Od 1984. godine Kip slobode je uvršten u UNESCO-ovu kulturnu baštinu.
foto:freedigitalphotos.net
