Najpametniji gradovi Evrope

Šta čini grad pametnim?

Iako živimo u modernom svetu, neki gradovi su ispred drugih po mnogim parametrima. Što su bolji uslovi za život u njima, to ih smatramo pametnijima. Predstavljamo neke od njih.

I dok svi uživamo u malim ličnim benefitima modernog života uz pametne uređaje koji nas sve više okružuju, van našem malog sveta razvijaju se celi pametni gradovi širom Evrope i sveta. Šta je to što čini jedan grad “pametnim”?

Da bi jedan grad dobio epitet “pametan”, ipak nije dovoljno da u njemu žive najpametniji ljudi. Za tako nešto potrebno je da se, u nekoliko bitnih stavki u vođenju grada, postigne visok nivo napretka. Po poslednjim istraživanjima, dva skandinavska grada, Kopenhagen i Stokholm, ponela su epitet dva najpametnija evropska grada. Jedna od sve bitnijih stavki kod izbora “naj” grada jeste pristup očuvanju životne sredine. Ova dva grada se mogu pohvaliti da su toliko “zeleni” da će do 2025. odnosno 2050.  postati potpuno neutralna u smislu emisije ugljen-dioksida, tj. neće zagađivati životnu sredinu.

Ako se pitate gde je Beograd na listi “zelenih” gradova, uzećemo za primer Simensovu “Green City Index” listu trideset evropskih gradova – Beograd je na 27. mestu, ispred Bukurešta, Sofije i Kijeva.

Kao jedna od vrlo bitnih karakteristika pri ocenjivanju “pametnog” grada, smatra se i menadžment gradskog transporta. Pod tim se ne podrazumeva samo organizovanje gradskog saobraćaja već i način na koji građani tog grada putuju od tačke A do tačke B. Po ovoj karakteristici, Kopenhagen i Amsterdam su ubedljivo najpametniji. Amsterdam je primer grada u kome se preko 70 % putovanja obavlja ili pešice ili biciklom, što ga čini ne samo evropskim već i svetskim liderom u ovoj katergoriji. Kopenhagen je na vrlo dobrom drugom mestu sa preko 40 % ovakog vida putovanja.

Pored navedenih kategorija, dodatno se ocenjuju kategorije poput pametnog življenja, pametne gradske ekonomije, pametne gradske uprave i pametnih ljudi. U ovim kategorijama, mega gradovi iz centralne i zapadne Evrope su neprikosnoveni. Jedan od takvih gradova je i Frankfurt koji je, sa svojim veoma užurbanim životom i uređenjem, sinonim za grad koji je postao integralni deo same Evrope.

Sjajan primer kako se grad može skoro neprimetno pridružiti grupi pametnih jeste Beč. Svojim pametnim inicijativama o uređenju grada i njegovoj pametnoj upravi, Beč se u poslednjih par godina probio na “top 10” listu ovih gradova. Samim tim, i nije čudo što se mnogi odlučuju da svoj život nastave u ovom gradu.

Top lista deset najpametnijih evropskih gradova, po poslednjim podacima izgleda ovako: Kopenhagen, Stokholm, Amsterdam, Beč, Pariz, Berlin, London, Barselona, Minhen i Frankfurt. Interesantno je to da su top dva grada iz Skandinavije a da Nemačka ima čak tri grada u top deset listi, što može poslužiti kao svojevrsan pokazatelj nivoa svesti kada je u pitanju razvoj gradova.

Na žalost, naši gradovi su daleko od ovog nivoa, ali ostaje nada da ćemo se i mi uskoro pridružiti evropskoj eliti pametnih gradova.

Foto: Marc Aert (FreeDigitalPhotos.net)