Pripremila Janja Rešćanski
Meksičko Ostrvo lutaka u močvarnom kanalu predela Hokimiliko postalo je turistička atrakcija za najhrabrije. Svi avanturisti željni adrenaliskog provoda hrle na ovo čudno, živo ostrvo ne pitajući za cenu. Reč je o napuštenom jezerskom ostrvu na kom „žive“ na hiljade čudnih meštana. Ono je „naseljeno“ lutkama. Veruje se da noću šetaju, pričaju i imaju svoj tajni život…
Na hiljade lutaka visi sa grana. Mnoge su položene i po travi, a iz njihovih očiju i udova nikle su puzavice i korov. Plastična koža im je od sunca izgorela i prepuna ružnih plikova. Ponekad se zbog pokvarenog mehanizma, toplotne razlike, ili ko zna zbog čega, njihove oči same otvore i ponovo zatvore, kao da žele nešto da kažu. Mnogi veruju da noću se čuju i maleni koraci nestašnih lutaka… Bio mit ili stvarnost, ovo ostrvo zarađuje mnogo novca od svih koji žele da provere o čemu se ovde zapravo radi?!
Legenda kaže da je ovo ostrvo nekada pripadalo lokalnom uzgajivaču voća i povrća Don Huliju Santani. Kako meštani tvrde u tamnim vodama udavila se devojčica, čije telo je pronašao sam Santana. Imao je snažan osećaj krivice što nije uspeo da spreči tragediju.
Čitavog života tvrdio je da se druži sa duhom nesrećne devojčice koja je naselila ostrvo i gospodarila tamnim vodama. Kako bi odobrovoljio njen duh i sprao krivicu sa duše zbog njene smrti, počeo je da joj donosi darove, plastične lutke raznih veličina, koje je kačio svuda po ostrvu. Gde god bi našao zgodno mesto tu su „nicale“ lutke. Ovaj čudan ritual postao je njegova najveća životna opsesija. Sve što bi zaradio, on bi trampio za igračke.
Meštani sa obala su vrlo cenili Santanine plodove te su i oni sami donosili lutke na ostrvo u zamenu za vrlo kvalitetno voće.
Čitav vek se ostrvo „kitilo“ lutkama. Danas ono liči na scenografiju za horor film. Posvuda su ispucale glave, udovi, jezivi plastični osmesi na deformisanim glavama osakaćenih igračaka…Turisti takođe donose nove darove za postradalu devojčicu, te se tako ovaj, za mnoge bizarni ritual, i dalje nastavlja.
Interesantno je da je ovakav vid poklanjanja darova duhu devojčice sasvim normalan u meksičkoj kulturi, koja itekako poštuje kult mrtvih i zadušnice. Po predanju, duše umrlih tragičnom smrću, ostaju da lutaju po zemlji te često naseljavaju čovekolike predmete, jer su najsličniji telu. Tako se veruje da su i ove lutke zaposeli duhovi silom preminule dece i utopljenika. Teza o „živim lutkama“ samo je pospešila popularnost ostrva.
Ono što čitavu priču čini misterioznom jeste i sam tragični kraj Don Hulija Santane. On je pronađen mrtav u vodi, na istom mestu gde je nađeno i telo devojčice. Poznato je bilo da je Santana bio opsednut detinjim glasom koje je dolazilo iz vode i mamilo ga svakodnevno. Bio je odličan plivač.
Ovo mesto, po nekima ukleto, bizarno, odbojno, vrlo je popularno te „populacija“ lutaka raste svakodnevno.
Ukoliko ste željni prave avanture i misterije, priuštite sebi putovanje do Ostrva lutaka. Sigurno se nećete naspavati, ali ćete bar izbeći sindrom zvani „stres i depresija posle godišnjeg odmora“ kada se vratite kući!
foto: publicdomainpictures.net
