Deda Mraz kroz vreme, kulture i istorijska previranja
Jednom sam, kao mala, pitala dedu – Ko je Deda Mraz? A on mi je odgovorio kroz osmeh „On je mlađi brat Božić Bate koji je otišao u partizane!” Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim o čemu je to moj deda pričao…
Sećam se da sam u novogodišnjoj noći ostajala dugo budna kako bih ga makar jednom videla dok mi ostavlja poklone pod jelku. Nikad mi nije uspevalo. Nas u Srbiji je Deda Mraz posećivao dva puta godišnje. Jednom za Novu Godinu, a jednom za Božić. Iako je Božić Bata dolazio mnogo tiše (uvek bez ho ho ho) od Deda Mraza i ostavljao skromnije poklone. Uglavnom su to bile mandarine, po koji orah i bombone u zlatnoj hartiji. Sve jedno, tada sam mislila da smo mi privilegovaniji od ostatka sveta. Govorila sam sebi i ostaloj deci da smo stvarno bili mnogo dobri, kad dva puta godišnje dobijamo poklone. Ja, Deda Mraza, nikad nisam videla zapravo. Naravno, one spodobe sa vatiranim bradama koji su ga glumili na školskim priredbama, nikad nisam shvatala za ozbiljno.
Do dana današnjeg i Deda Mraz i Božić Bata su mi podjednako dragi i podsećaju me na dane bezbrižnog detinjstva, lepotu praznovanja i radost darivanja! Verujem da svi dele moje mišljenje.
Kako god ga zvali, Deda Mraz, Božić Bata, Sveti Nikola, Santa Klaus, Papa Noel, Kris Kringl ili Joulupuki, svi znaju o kome je reč. Punački dekica, sede brade i kose u raskošnoj crvenoj odori i sa džakovima punim poklona. Predstavljen je kako jezdi nebom u svojim saonicama koje vuku leteći irvasi.
Postojanje Deda Mraza, kao stvarnu istorijsku ličnost niko nije potvrdio ni u jednoj kulturi. Postoje nekoliko različitih izvora koji ukazuju na uticaj paganskih motiva koje je preuzela hrišćanska religija i uobličila u sasvim nove kontekste.
Jedna od inspiracija za Deda Mraza je i Sveti Nikola. Prema legendi Nikola je vaskrsao troje dece koje je jedan mesar zaklao u doba gladi, pa se otuda slavi kao zaštitnik dece. Sveti Nikola je najčuveniji po svojim poklonima sirotinji. Nikola je ubacivao vrećice sa zlatnicima kroz prozor siromašnih kuća. Tokom vremena, ova priča se menjala, tako da je on vrećice sa dukatima bacao kroz dimnjak. Novčići su upadali u čarape koje su se sušile kraj vatre i tako je nastala legenda o darovima u čarapi.
Deda Mraz se kod germanskih naroda često povezuje sa paganskim bogom Odinom. Odin je opisivan kao sedobradi starac koji jaše osmonogog konja po imenu Slepnir, koji može da preskoči velike razdaljine, baš poput letećih irvasa.
Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Krao je decu i nosio ih sa sobom u velikom džaku. Da bi otkupili svoju decu, roditelji su mu donosili poklone . Ipak, vremenom, ova priča se preokrenula. Pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza se promenuo. Postao je ljubazan i dobroćudan deka koji dariva decu.
Od devetnaestog veka legende o Deda Mrazu su oblikovane zahvaljujući književnosti. Od zlog čarobnjaka i vilenjaka pretvoren je u ono što danas predstavlja. Bajka „Snjeguročka”, Aleksandra Ostrovskog je na to veoma uticala, baš kao i istoimena opera Nikolaja Rimskog -Korsakova. Mit o Deda Mrazu je savršeno prihvaćen u ruskoj tradiciji.
Sa istorijskim previranjima menjao se i stav o Deda Mrazu. U Rusiji on je često nazivan „Buržoaskim simbolom ili saveznikom popova i kulova”. I pored svih previranja, Deda Mraz je uspeo da se izbori kao simbol novogodišnjih praznika. Tako je Nova godina zamenila Božić, a Deda Mraz je „preživeo”. Staljin ga je poštedeo, ali ga ipak obukao u plavi kaput, da bi se razlikovao od onog zapadnog!
Današnji izgled Deda Mraz je dobio zahvaljujući američkom karikaturisti Tomasu Nastu u devetnaestom veku. On ga je naslikao onako kako ga mi danas poznajemo u nedeljniku Harper Weekly 1863.godine.
Izgled i pojava Deda Mraza je dodatno popularizovana kroz crteže Hadana Sandblama na božićnim posterima Koka-Kole iz 1930.godine. Na nekim slikama sa početka dvadesetog veka , on je prikazivan kako u svojoj radionici pravi igračke za decu uz pomoć vilenjaka. Za jednu noć preleti celu planet i svoj dobroj deci kroz dimnjak ostavlja igračke i slatkiše.
Uticajem globalne, hiper- potrošačke kulture, lik Deda Mraza dospeo je i u mnoge nehrišćanske kulture ili one koje nikada nisu videle sneg! Svakim danom sve više i više dece veruje u ovog dobrog deku.
Pisanje pisama je postao već ustaljen običaj među decom. Pisma sadrže dug spisak želja i nadanja, naravno i napismenu potvrdu da su te iste poklone svojim uzornim ponašanjem i zaslužili. Institucija Deda Mraza je važna u detinjstvu i odrastanju deteta. Fantastične priče o Deda Mrazu govore o milosrđu i lepoti darivanja,o dobroti koja se nagrađuje i zaslužuje.
Kako bilo, vreme Božića i praznika je vreme čuda. Deda Mraz će postojati dokle god verujemo u njega. Ja sam mu i ove godine poslala pismo… možda ga i pročita!
Ilustracija: Wiki (1881. Tomas Nast)
