Andrija Kuzmanović u filmu Montevideo

Mladi glumac Andrija kao golman Jakša

Film „Montevideo, Bog te video” je interesantan zbog bajkovito ispričane srpske istorije fudbala i zbog toga što u njemu igraju novi, mladi i talentovani glumci. Andrija Kuzmanović (26), u ulozi golmana Jakše, je jedan od njih…

Od skoro je poznat bioskopskoj publici po ulozi u filmu „Montevideo, Bog te video”. Međutim, ovog šarmantnog i talentovanog glumca, mnogi već znaju po njegovom angažovanju u pozorišnim predstavama. Andriju možete videti u rok mjuziklu „Buđenje proleća” (BDP), kao i u predstavama „Ludi od ljubavi” (Zvezdara teatar) i „Tajna jedne lutke” (Pozorištance Puž).

Andrija Kuzmanović, koji je nedavno izabran i za Frajera meseca časopisa Cosmopolitan, nam priča o svojoj ulozi u najnovijem domaćem filmu:

LW: Kakav je osećaj jednom mladom glumcu kada ugleda svoju premijeru na velikom platnu?

Andrija: To je stvarno neprocenjivo (za sve ostalo tu je eurocard mastercard) :). Jedinstven osećaj koji se ne može prepričati rečima.

LW: Kada si se profesionalno bavio fudbalom igrao si na poziciji golmana. Kako je braniti gol na filmu u opremi iz 30-tih godina prošlog veka?

Andrija: Mnogo je bilo zanimljivo nositi repliku dresa iz 1930. Moram priznati da za razliku od šorca i dres-rolke koju je tada nosio svaki golman, kopačke su najzanimljiviji deo opreme. Veoma su neudobne i deformišu se u roku od dva nošenja.

LW: Koliko ti je uloga golmana Jakše, kao jednom sportisti, bila bliska, a koliko i izazov?

Andrija: Svaka uloga za glumca trebalo bi da predstavlja izazov. Bez toga smatram da nema šta da traži na sceni. Jakša mi je prirastao za srce posle prvog čitanja, a pošto je golman, bilo mi je zadovoljstvo (da ne kažem poslastica) da izgovaram svaku njegovu repliku, odnosno moju.

LW: U filmu si postižeš i gol. Da li je bilo potrebno da se ta scena ponovi, obzirom na tvoju fudbalsku prošlost?

Andrija: Naravno da da. Ne toliko zbog mene koliko zbog celog ugođaja koji mora da bude savršen. Svetlo, ton i ostali ljudi u kadru. Sve to mora da se uskladi plus da se da gol na najbolji mogući način… 100 puta sam skakao…

LW: Kakav je Dragan Bejlogrlić u ulozi reditelja?

Andrija: Vrlo lagan… Dosta je precizan, iako deluje strašno pogubljeno ponekada. Sa lakoćom je cela ekipa radila sa njim, pogotovo mi mladi i još uvek nedovoljno iskusni glumci.

LW: Da li si kroz Montevideo stekao i neke nove prijatelje?

Andrija: Da i veoma mi je drago zbog toga. Mogu slobodno da kažem da bih uvek želeo da radim sa ovom ekipom. Ne znam zašto je to tako, ali to me prati još iz dana školovanja. Uvek se zadesim u odeljenju u kome su najbolji ljudi. Tako i tamo na snimanju, mi smo jedno odeljenje. I nadam se da ćemo to i ostati!

LW: Koju najlepšu uspomenu, a koju najvredniju poku ćeš uvek pamtiti sa snimanja?

Andrija: Svaki dan mi je nosio novi šarm… Svaki put kada ustanem u šest da idem na snimanje, onako neispavan se setim s kim bi trebalo da radim, samo nabacim kez i krenem u nove pobede.

[question]LW: Montevideo je film koji će nesumljivo puniti filmske sale, da li si svestan da ćete ljudi prepoznavati na ulici i kakav ti osećaj budi ta misao?[/question]

[answer]Andrija: To je neminovnost koja čeka sve nas. Siguran sam da ću uvek biti ja. Moram priznati da će mi biti drago da me neko prepozna. U svakom slučaju to je novo iskustvo koje će sigurno biti jako interesantno. Volim nove stvari.[/answer]

[question]LW: Veoma si fotogeničan, što nije promaklo ženskom oku, pa si već izabran za Frajera meseca časopisa Cosmopolitan, kako doživljavaš tu titulu?[/question]

[answer]Andrija: Hvala. Nas četvorica smo bili u tom broju: Viktor, Bika i Strugar. Tako da tu titulu delim sa još tri frajera. Kako mogu da je doživim do da je prihvatim oberučke.[/answer]

[question]LW: Ove sezone igraš i na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u rok mjuziklu „Buđenje proleća”. Koliko je film različito iskustvo?[/question]

[answer]Andrija: Pa dobro, u tom rok mjuziklu sam više deo tima. Nemam neki preterano težak i zapažen zadatak, ali biti deo tima u Beogradskom dramskom pozorištu, za mene predstavlja veliku čast i odgovornost. Film se razlikuje po svemu. Sasvim druga forma umetnosti je zastupljena na filmu. Moram da budem iskren, mnogo je lakše snimati film.[/answer]

[question]LW: U kom pravcu bi voleo da se tvoja karijera dalje razvija, odnosno šta je tvoj najveći glumački san?[/question]

[answer]Andrija: Najviše na svetu bih voleo da snimam domaće filmove i da radim u beogradskim pozorištima. Nikada nisam sanjao o nekom inostranstvu. Verujem da nikada i nigde ne možeš dobitu toliku ljubav i podršku kao kod kuće, ovde u Beogradu, u Srbiji…[/answer]

[question]LW: Ko ti je glumački uzor i u kom žanru sebe najviše vidiš?[/question]

[answer]Andrija: Glumački uzori su mi: Bata Stojković, Zoki Radmilović, Ljuba Tadić, Bata Živojinović i Pavle Vujisić. Ako moram jednog da izaberem, neka to bude Zoki. Ipak mi je on nekako… Nemam neki posebni žanr već se trudim da vladam podjednako svim.[/answer]

[question]LW: Ova godina ti je bila uspešna kako na filmu tako i u pozorištu. Da li već imaš nešto u planu za narednu godinu?[/question]

[answer]Andrija: Uvek je nešto u planu. Čak i kada nemaš plan.[/answer]