„Kupujem –prodajem“ internet sajtovi pretrpani su mnogim besmislenim stvarima, sitnicama i „džidža-bidžama“, otkupljuje se sve, od automobila do čačkalica… Svaka roba pronađe svoga kupca. Međutim, šta ako neko odluči da proda dušu za materijalna dobra? Mit o lukavom Mefistu opstao je i do današnjih dana i sve je više onih koji bi sklopili „pakt sa đavolom“.
Da je internet „đavolja rabota“, kako ga često nazivaju neuki i panični tehnofobi, govori nam i ova čudna priča. Mit o Luciferu ili Mefistu opstao je do današnjeg dana. Đavo više ne lovi svoje zabludele duše po krčmama i sumnjivim jeftinim hotelima, on se modernizovao. Danas koristi prednosti interneta! Nije šala, danas on ima svoj sajt i tu ako ste nezadovoljni svojim životom možete da mu se obratite. O visokoj ceni koju ćete dušom platiti malo ko razmišlja. Spisak klijenata je podugačak.
Izaslanici đavola, koji sebe nazivaju mefisti ili mefistofeli sve su brojniji. Oni su poput skauta, koji se služe odličnim marketingom kako bi služili svom gospodaru. Interes im je naravno novac.
Jedan od najpoznatijih mefistovih sledbenika dosetio se kako da na lukav način dođe do svojih ciljeva. Otvorio je sajt pod imenom Gospodin Tama. Sajt je pun lepršavih i veselih slika svojih do juče tužnih klijenata. Svi oni, u službi reklame, smeju se i uživaju. Hvale moći velikog Mefista koji im je ispunio želje, a kome su za uzvrat prodali duše. Tako su se mnogi preko noći obogatili, dobili dobro plaćene poslove, pronašli idealne partnere ili izrodili decu. Svi hvale Gospodina Tamu i mame „zabludele“ da za malu cenu (tek toliko koliko im duša košta) kupe mir i ovozemaljsko blagostanje.
No, ipak je ovde reč o trgovini, a ona nekad mora da ima i nezadovoljne mušterije. Jedna od „reklamacija“ privukla je pažnju medija, te je tako svet više čuo o ovom čudnom slučaju.
Da bi se Gospodin Tama zainteresovao za trgovinu sa vama, potrebno je da se na sajtu popuni formular. Zabludeli upiše svoje podatke, pošalje fotografiju i spisak želja koje traži od đavola. Gospodin Tama pogleda sve to i zajedno sa klijentom sastavi „mogući spisak“. Želje moraju da budu lične i da ne ugrožavaju druga lica. Uopštene želje poput „zdravlje i mir za sve ljude širom sveta“ nisu ostvarive. Potom slede konsultacije sa silama tame, koje donose konačan spisak.
Gospodin Tama ne uzima novac od klijenata, bar tako sam kaže, ali im rituale i te kako naplati. Jedan mladić želeo je da postane bogat, obratio mu se i pristao na sve uslove. Ubrzo mu je javljeno da za potreban magijski ritual pripremi šapicu od miša, oko od sove, suva žablja koža, krzno od bele mačke… Pošto nije bio u mogućnosti da sam sve to pribavi morao je da uplati preko interneta 200 dolara koji bi pokrili troškove rituala.
Mladić je uredno ispoštovao dogovor sa Gospodinom Tama i poslao novac. Rok za ispunjenje prve želje bio je mesec dana. Nakon isteka roka, mladić je i dalje živeo bedno. Ni traga od bilo kakvog boljitka. Uporno je pisao svom „čudotvorcu“. Posle izvesnog vremena Gospodin Tama se oglasio. Zatražio je od mladića da mu pošalje fotografiju stana u kom živi.
Problem je bio u fantastičnoj beloj energiji koja je kružila mladićevim domom. Da bi želje uspele, stan je morao biti „ocrnjen“ lošom i zlom energijom. Sve stvari koje bi bile izvor dobre i zaštitničke energije morale su biti uklonjene. Mladić je poslušao savet i počeo proces „ocrnjavanja“. No, ni to nije pomoglo. Gospodin Tama nikada mu se više nije javio.
U lošem okruženju mladić je počeo lošije da se oseća, ali je i dalje bio siromašan, odnosno postajao je sve siromašniji. Nezadovoljan poslovanjem, on je odlučio da svoj slučaj ispriča javnosti.
Ko ne zna za onu staru izreku- „ Ko sa đavolom pakt sklapa (preko interneta), okrečiće stan u crno“ neka mu ovo bude nauk!
foto: freedigitalphotos.net
