Puževi važe za bezopasna i spora bića. Teško možemo da se naježimo od baštenskog puža golaća, osim ako nam ne dospe u činiju zelene salate. No, skoro su biolozi pronašli puža od koga se diže kosa i podilaze nas žmarci. On nosi sablasno ime „puž duh“ i to ne bez razloga! Noćna je mora za mnoga bića…
Bilozi iz Velsa pronašli su ovo čudno biće i proglasili ga novom vrstom. Nadenuli su mu ime „duh“. Prvi put je viđen na evropskom tlu 2008.godine, u jednom velškom ružičnjaku. Smatra se da potiče iz Azije i niko ne zna kako je dospeo na britansko tle. Moguće je da je bio „slepi putnik“ u tovarima cvetnog rasada.
Reč je o noćnom lovcu. Za razliku od svog srodnika, običnog baštenskog puža, ovaj je po mnogo čemu drugačiji. Mesožder je i hrani se insektima, crvima, kao i manjim glodarima. Jakim i oštrim zubima, poput testere, puž „duh“ gricka svoj plen kao da jede „grisini štapiće“.
Puž „duh“ ni malo nije simpatičan. Liči na čovečju ribicu. Ljigav je, bele je boje, bez pigmenta i očiju. Živi pod zemljom. Biolog, Ben Rovson iz Nacionalnog muzeja iz Kardifa, izjavio je da je reč o pužu iz porodice Trigonochlamydide.
Interesantno je da o ovoj vrsti nema nikakvih pisanih tragova. Opisivani su samo kroz mitove i legende nekih istočnjačkih naroda. Smatra se da su mu prirodno stanište pećine i da je tu, u mraku, evoluirao u biće bez vida i pigmenta.
Odrasli „duh“ može da poraste do 10 cm. U legendama on je često opisivan kao džinovsko biće koje lovi iz rupe u zemlji i može da pojede ljude i stoku. Pošto je pronađen samo jedan na tlu Britanije, još uvek nije poznato kako se razmnožava.
Bez obzira da li se plašite „duha“ ili ne, sledeći put navucite baštenske rukavice dok plevite bašticu. Što je sigurno-sigurno je!
foto: freedigitalphotos.net
