Nova vrsta ptica
Pripremila Janja Rešćanski
Nedavno su naučnici na području Nove Gvineje otkrili prve primerke otrovnih ptica! Ovo je jedinstven slučaj u ptičijem svetu, potpuno nepoznat biolozima, iako je ovu vrstu slavuja, na tom području, odavnina pratio „zao glas“!
Reč je o vrlo atraktivnoj ptici, latinskog imena Pitohui dichrous, crno-narandžastog perja. Spada u porodicu slavuja i nastanjuje prostore Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo ju je oduvek poštovalo i strahovalo od nje.
Iako je na prvi pogled potpuno pitoma i zavodljiva, spada u najotrovnija bića na planeti!
Kada se nađe u opasnosti, ovaj slavuj ispušta otrov i tako se brani od napadača. U prirodi ima malo neprijatelja. Smatra se da se otrov izlučuje kroz pljuvačku i preko kože do perja.
Naučnik Džek Dambaker sa Kalifornijske akademije nauka, pokušao je da je uhvati. Kada se približio njenom gnezdu ptica se iznenada nakostrešila. Naučnik je ignorisao upozorenje životinje te je rukom posegao da je izvuče iz staništa. Tada ga je ptica ogrebala kljunom. U prvi mah osetio je samo slab bol. Rana ga je zapeckala, te je instiktivno jezikom prešao preko nje. Ubrzo se otrov našao u njegovim ustima. Usne su ga bolele i neprijatno trnule.
Dambaker je bio zbunjen ovim otkrićem. Tek kada se slično dogodilo i njegovom kolegi, obojica su zaključili da su otrovani ptičijim toksinom!
Ne postoji ni jedna ptica koja je u stanju da proizvodi otrov u odbrambene svrhe – tako se mislilo do danas. Zapravo, ova otrovna ptica poseduje neurotoksine, zahvaljujući svom načinu ishrane. Ova bića se hrane otrovnim pčelama i drugim toksičnim autohtonim vrstama insekata, leptirima i bubama. Kako su kroz evoluciju i same stekle imunitet na neurotoksine, ove otrovne materije se gomilaju u njihovom organizmu, te postaju odličan štit od drugih grabljivica. Drugim rečima, otrov se ne stvara sam od sebe u ptičijem telu, nego je samo prisutan.
Da u nesreći ima i sreće, naučnik Dambaker je na svom primeru iskusio. Rekao je da ga je sama pomisao na otkriće otrovnih ptica „zalečilo“. Trenutno se uzorci ptičijeg toksina proučavaju kako bi se što bolje shvatio ovaj čudni prirodni mehanizam.
