Mit, legenda ili…?
Pripremila Janja Rešćanski
Ko ga je video, počeo je da veruje u čuda. On seje strah, ludilo i histeriju. Mnogi se kunu da su ga videli na nebu širom planete, skoro na svim kontinentima. Ne postoje objašnjenja o kakvom je biću reč, a njegov lik je poznat od pamtiveka mnogim kulturama i provlači se kroz mitove i legende. Vatreno crvene oči i crna krila, u Americi ga zovu ga Motman-čovek moljac, ili „čovek ptica”.
Jedno od najmisterioznijih bića na planeti, koje se retko viđa, a mnogi se kunu da on zaista postoji jeste Motman. Pored Čupakabre, Jetija i čudovišta iz Loh Nesa, Motman godinama „proganja” lovce na misterije. Opisan je kao čovekoliko biće, visine oko dva metra, čvrstih crnih krila umesto ruku, lica čoveka sa izrazito crvenim očima.
Nikada nije snimljen, ne postoje čvrsti dokazi o njegovom postojanju osim brojnih svedoka širom planete, koji se kunu da ih je Motman posetio. Svi su opisali jednako, do tančina, ovo biće. Priče su identične.
Iako se o njemu govori od pamtiveka, utkan je u mitove i legende kao oličenje zla, crni demon koji proganja ljude. U dvadesetom veku postoji jasno svedočanstvo o čudnom susretu čoveka i Motmana iz 1954.godine.
U junu mesecu, te 1954.godine, u italijansku luku Livorno usidrio se brod. Na brodu je ostao samo dežurni mornar, koji je danas poznat samo po inicijalima B.A. (njegov identitet pomorske vlasti ni danas nisu otkrile). Upravo to nas tera da se zapitamo -ZAŠTO?
Mornar je na vedrom podnevnom nebu ugledao čudno jato ptica. Uzeo je dvogled da ih bolje osmotri. Kako je sam rekao, bio je užasnut i preplašen onim što je video. Mislio je da halucinira. Tresao se od uzbuđenja i straha. Umesto ptica, nebom su krstarili leteći ljudi! Opisao ih je kao jato ljudi sa crnim krilima, koja su se slabo pomerala. Bili su nalik malim avionima. Ovaj prizor videla su još tri mornara sa susednih brodova. Svi su reagovali isto. Nisu umeli da objasne šta su tačno videli na nebu. Postoji čak i pismeno svedočanstvo u luci da su mornari ovo jato prijavili kao „formaciju malih čudnih aviona”, koji su obletali na visini od 1200 m. Zatim su izjavili da jato velikom brzinom nadleće luku i nestaje na horizontu. Očevici se kunu da je ono što su videli mnogo misterioznije od „čudnih aviona”. Mogli su lepo da vide da je reč o čovekolikim letećim bićima sa svetlećim očima i krutim krilima. Ove reči su ušle i u lučki zapisnik, ali i danas nose pečat tajne-dosije o kom se ne govori!
Od tada do danas Motman je leteo, plašio ljude gde god je stigao. Najviše ima svedoka u SAD-u, u Zapadnoj Virdžiniji. Pojavljuje se kako noću, tako i po vedrom danu.
U Point Plezentu, u Virdžiniji, davne 1966. godine, troje ljudi je prijavilo da je videlo čudesnu leteću prikazu na njihovom nebu. Opisali su ga kao letećeg čoveka koji se „mota” po krošnjama drveća. Očevicima niko nije poverovao. Sledećeg dana šestorica radnika na groblju u Klajdeninu videli su isto! Motman je nadledao groblje i velikom brzinom nestao iza brda. Ni njima niko nije verovao! U istom okrugu ovo biće je viđeno i sledećeg dana. Očevici su bili dva bračna para koja su ga uočila kako stoji na zidu groblja. Izbezumljeni su uleteli u svoje automobile. Ni sami sebi nisu mogli da objasne šta su videli tog dana.
Jedna od prijateljica očevidaca želela je da proveri ovu priču. Sa suprugom se par dana kasnije, uputila ka groblju. Na istom mestu stajao je Motman. Miran, sklopljenih krila i vrlo zlog, crvenog pogleda. Odjednom se vinuo u visine. Par je panično pokrenuo auto, dok ih je Motman sve vreme nadletao. Opisali su ga kao vrlo krvoločno crno biće, koje je ispuštalo čudne krike. U jednom momentu, snažno je udario u krov automobila i nestao. Kada su stigli kući na krovu su pronašli velike ogrebotine.
Svedoci su se javljali i naredna dva meseca. Svi su imali skoro ista iskustva. Verodostojno su ih predstavili. Opis stila i brzine letenja takođe su usaglašeni kod svih očevidaca.
Sledeće godine, vojni piloti su ga uočili na nebu iznad Virdžinije. Jedrio je poput aviona, krilima koja nisu imale perje. Bila su crna, velika i nepomična. Kretao se brzinom od 100 km na čas i usput izvodio vratolomije. Devetorica vojnih pilota ga je jasno videla. Pratili su ga koliko god je to bilo moguće, a onda se „čovek ptica” jednostavno izgubio u krošnjama drveća.
Od 1967. do 1987. godine o njima se više ništa nije čulo. Tačno posle dvadeset godina, opet se pojavio na nebu iznad Afrike, na raznim mestima. Sledeće svedočanstvo o njegovoj aktivnosti zabeleženo je 1997. godine kada je viđen iznad Italije.
Sa sigurnošću mogu da tvrdim da sam i ja nešto slično doživela 2009. godine na nebu iznad Banata. Na putu za Beograd, na suvozačevom mestu velikog džipa, sedela sam i mirno putovala. Bilo je vedro jesenje podne. Iznenada, krajičkom oka, kroz prozor sam ugledala nešto što je ličilo na letećeg čoveka, tamno sivkaste boje. Velikom brzinom se „to nešto” kretalo i samo je u jednom momentu, dok nas je preletalo, snažno zaljuljalo vozilo. Uzalud smo se okretali, nije ga više bilo u blizini. Od nas troje svi imamo istu sliku u glavi. Šta je to bilo? Orao, manja letelica, veliki šišmiš, kiborg? Ko će znati, nešto je bilo, a najsličnije je baš Motmanu…
Ilustracija: publicdomainpictures.net
