Karmin, danas simbol ženstvenosti, nege i lepote, nekada, simbol moći i statusa. Proslavile su ga popularne dame visokog društva, kraljice, princeze i naravno filmske dive. Sa razvojem kozmetičke industrije postao je dostupan ženama raznih staleža. Kako je nastao, ko ga je sve nosio i šta je predstavljao, govori nam zanimljiva istorija ulepšavanja!
U antičko doba karmini su se pravili od smrvljenih insekata, gline, kamenja, dragog kamenja, katrana, kane, oraha, algi, školjki, biljnog korenja, listova, plodova, cveća, ulja i masti životinjskog porekla.
Smatra se da je još Kleopatra bojila svoje usne specijalnim cvetnim ekstraktom pomešanim sa smrvljenim mravima, kako bi ih istakla jarko crvenom bojom.
U starom Egiptu su i muškarci bojili usne kako bi naglasili svoje plemićko poreklo. Taj način ulepšavanja muškaraca širom sveta se zadržao do modernog vremena.
Ugledne žene starog Egipta same su pripremale svoje ruževe za usne. Koristile su mešavinu narandžaste gline i smole. U tu smesu su dodavale cvetne ekstrakte i pakovale u drvene kutijice.
Kako bi se dobila ljubičasta boja karmina, Egipćanke su mešale algu fukus sa jodom i bromom.
Bogate Rimljanke antičkog doba su bojile usne mešavinom napravljenom od crvenog vina i algi.
Japankama iz poznatih i uglednih porodica bilo je zabranjeno da se javno predstavljaju bez jarke šminke. Na belo, obojeno lice stavljale su taman, skoro crni ruž, napravljen od katrana i pčelinjeg voska.
Žene Okeanije su pravile karmine od voska i puževa koji su i danas sastojak ruževa.
U Latinskoj Americi i Aziji, žene su koristile prah od buba-švaba, koje su posebno sušene i mrvljene kako bi se dobio odgovarajući crveni pigment.
Sačuvani su zapisi iz srednjeg veka koji svedoče o nastanku reči karmin (lipstik), odnosno Lippa Sticka-„štapić za usne“.
Srednji vek nije bio blagonaklon prema ženskom ulepšavanju usana, te je crkva sve one koje su se „karminisale“ optuživala za veštičarenje. Anatema na karmin je bila bačena, a crvena boja ruža asocirala je na demonska stvorenja koja jedu malu decu! Našminkane žene su zbog lepote mogle lako da završe na lomači.
Engleska kraljica Elizabeta Prva obožavala je karmine. Svakodnevno je bojila lice belim puderom, a usne naglašavala krejonom od biljnih i životinjskih masti, crvenog živinog sulfida i pčelinjeg voska. Ona je verovala da je karmin zdrav i da produžava život zbog svojih sastojaka, te ga je bez prestanka nanosila. Nakon njene smrti, karmin je opet postao najveći neprijatelj crkve, ali i javnom moralu. One koje bi ga nosile smatrane su za prostituke.
Postoji zanimljiv primer iz 18. veka, zabeležen u istoriji porodičnog prava, da je jedan Englez zatražio hitan razvod ubrzo nakon venčanja, jer ga je žena tokom zabavljanja vešto zavela našminkanim usnama, te ga je dovela u zabludu i obmanula lažnom lepotom!
Muškarci su i u 19. veku koristili karmin. Ova moda je najviše bila izražena u Francuskoj. Bio je vrlo popularan jarko crveni ruž koji je asocirao na krepkost i zdravlje. Nosili su ga podjednako svi pripadnici aristokratije, muškarci i žene.
Međutim, Francuska revolucija je dosta toga promenila, te se smatralo da svako ko nosi crveni ruž tajno podržava aristokratiju i, zbog toga je mogao da se nađe na giljotini i ostane bez glave! Tako su, zvanično, muškarci prestali da boje usne.
U prvoj polovini dvadesetog veka karmin je bio simbol odvažnosti i ženskih prava. Amerikanke su ga obožavale i koristile kao znak bunta u borbi za ravnopravnost polova.
Proslavile su ga velike dive Holivuda, Greta Garbo, Džoan Kraford i Marlen Ditrih. Pojavile su se nove „vamp“ žene koje su diktirale modu toga doba i propagirale nove standarde lepote.
Karmin je postao nužan deo svakodnevne ženske toalete. Smatralo se da podiže moral u kriznim situacijama, da deluje terapeutski i jača samopouzdanje. Ženama se savetovalo da ga koriste svakodnevno kako bi imale veće šanse da se bolje zaposle i više zarade!
Tokom Drugog svetskog rata, žene su imale obavezu da se doteruju i budu lepe. To je bio njihov način da pomognu u odbrani zemlje. Moral i lepota morali su da se održe i u najstrašnijim vremenima. Tada je nastala i patriotska kampanja nazvana „Rat, žene i karmin“. Vlasnici fabrika su svoje radnice obezbeđivali karminima, ukoliko one nisu imale novce za kupovinu šminke.
Karmin specijalno napravljen za krunisanje kraljice Elizabete Druge kako bi joj se slagao sa svečanom haljinom, zvao se „Balmoral“ i smatra se jednim od najpopularnijih bordo nijansi na svetu.
Elizabet Tejlor je bila poznata po prirodno ljubičastim očima i usnama koje je uvek bojila u „Siren“ crvenu nijansu karmina. Ta boja je postala njen zaštitni znak te nijedna glumica nije smela da ga nosi u filmovima u kojima ona glumi!
Karmin je svakako moćno oružje u „lovu na muškarce“. Statistika pokazuje da se muškarac zainteresuje više za našminkanu ženu. Muškarac će gledati u crveno našminkane usne duže od sedam sekundi, što je dovoljno da postane zainteresovan. Pogled ka nenašminkanim usnama traje samo dve sekunde!
Iskoristite uticaj boja, mudro odaberite karmin i ne zaboravite da se osmehujete! Tada je lepota potpuna!
foto: freedigitalphotos.net
