Usekovanje je jedan od dva najveća praznika posvećena Jovanu Preteči i spada u petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Uvek se slavi 11. septembra. On čuva uspomenu na stradanje Svetog Jovana. Po tome što je posečen, praznik je nazvan Usekovanje.
Usečni dan
Od petka, 11. septembra, pa narednih pedeset i dve nedelje petak će biti usečni dan, jer je to dan u koji pada Usekovanje ove godine.
Po biblijskom predanju, bojeći se da ne vaskrsne, carica Irodijada, po čijoj je poganoj želji Preteča u tamnici pogubljen, zahtevala je da joj prikažu njegovu glavu, koja je sahranjena odvojeno od tela. Glava Svetog Jovana je pronalažena čak tri puta, pa se i u Crkvi i u našem narodu svetkuju sva tri nalaza, tzv. obretenja glave Svetog Jovana.
Po narodnom verovanju ovaj praznik se smatra „teškim“. Usekovanje se provodi bez slavlja i veselja. Tako se u usečne dane nisu sklapale veridbe, nije se išlo u proševinu niti se svadbovalo.
Na ovaj praznik se nije ništa radilo. Nož se na ovaj praznik nije uzimao u ruke, niti se njime sekao hleb. Nije se jelo ni pilo ništa od crvenog i crnog roda plodova (lubenice, paradajz niti bilo šta okruglo što bi podsećalo na glavu), a posebno crno grožđe – da se ne bi rane pozleđivale.
Usekovanje je posni dan. Pojedini srpski rodovi slave ga kao krsnu slavu.
[su_box title=”Ivan Posni” style=”soft” box_color=”#b8de61″ title_color=”#000000″] Na Usekovanje (kod Rusa Sveti Jovan se zove Ivan Posni) bio je običajda se pomaže siromašnima i udovicama da obave žetvu. Smatralo se da se do Ivana Posnog treba da se izvadi sav krompir. Verovalo se da se ovoga dana javljaju zli dusi. Stoga se nikome nije iz kuće davalo ako bi zaiskao čašu mleka, masti ili bilo šta drugo, jer bi to proizašlo na zlo. U odbranu od zlih duša stavljano je pod prag zrno maka, da ne mogu u kuću ući, a ako se ide od kuće trebalo je imati iglu kojom se nije šilo da bi se sprečilo svako zlo delovanje.[/su_box]
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
