Iako su brontosausrus, tiranosaurus reks i velosiraptor predstavljeni kao najkrvoločniji među dinosaurusima, ni jedan od njih nije dobio nadimak „pile iz pakla“. Ovo ime nosi njihov rođak – anzu.
Živeo je u mitovima naroda stare Mesopotamije koji su ga se plašili i nazivali ga pernatim demonom. Ostaci ove praistorijske životinje pronađeni su u „Paklenom potoku“ oblasti između Severne i Južne Dakote. Zbog toga je dobilo i „pakleno“ ime.
Anzu dinosaurus živeo je u periodu krede. Bio je dug oko 3,5 m, a težak preko 200 kg. Iako je građom ličio na dinosaurusa, njegova koža bila je prekrivena gustim perjem.
On predstavlja vrlo bitnu kariku u evoluciji, jer bi mogao da objasni metamorfozu iz dinosaurusa u ptice. Nije poznato kako i zašto su ove izumrle vrste produžile svoju genetiku pretvorivši se u perad. Neke pretpostavke nam govore da je nedostatak hrane naterao dinosauruse da se preorjentišu na druge izvore hrane te da se sa kopna vinu u visine.Traženje hrane na drveću, među granama, može biti jedan od mogućih odgovora.
Anzu je hodao na dve noge. Imao je kljun, nije imao zube. Krila su mu bila nalik na ruke, koja su se završavala dugim kandžama. Na glavi je imao okoštalu krestu, koja mu je služila da se odbrani od predatora ali i da se nametne suprotnom polu. Skelet mu je vrlo podsećao na ptičiji. Smatra se da je mogao da jede svašta- od sitnih životinja, biljaka do jaja. Brzo se kretao. Legao se iz jaja.
Naučnici smatraju da su fosili ove drevne životinje ključ koji bi mogao da objasni i postojanje današnjeg životinjskog sveta- da nam ispriča kako su opaki dinosaurusi postali pilići.
