Viševekovni skladni život Barana oslikava i čuva kult Svetog Vladimira, kneza i svetitelja, koji je živeo na prelazu iz 10. u 11. vek. Drveni krst koji je imao u rukama kada je pogubljen, od davnina, kao najveću relikviju čuva bratstvo Andrović iz Bara.
Po legendi, makedonski car Samuilo savladao je u bici mladog kneza Vladimira, odveo ga u Prespu i utamničio. Ali Vladimira je spasla ljubav – lepa careva kćer Kosara zaljubila se u njega i izborila milost i slobodu za plemenitog sužnja. Vladimir i Kosara su se venčali i nastanili u Krajini, na južnoj obali Skadarskog jezera, u dvoru nedaleko od manastira Prečista Krajinska.
Ipak, njihova sreća nije potrajala. Samuilov naslednik, Vladislav, pozvao je Vladimira u Prespu, šaljući mu zlatni krst kao garanciju bezbednosti. Ali Knez Vladimir je zatražio drveni krst kao zalog svog života jer „na njemu je Spasitelj razapet“, verujući da tako dat zavet novi car neće prekršiti. Vladislav nije održao reč -čim je stigao u Prespu, knez Vladimir je ubijen na vratima crkve i sahranjen zajedno sa krstom koji je imao u rukama. Nesrećna Kosara je njegovo telo prenela u manastir Prečista Krajinska, zamonašila se i posle smrti sahranjena pored svoje velike ljubavi.
Svake godine, na dan Sv. Trojice, prestavnici bratstva Andrović, u pratnji poštovaoca kulta Svetog Vladimira iznose krst na svetu planinu Rumiju, gde je po predanju nekada bila crkva. U narodu postoji običaj da učesnici litije, koji se penju na planinu ponesu sa sobom po jedan kamen jer, po predanju, crkva će se sama obnoviti kada ga bude dovoljno. U ovom drevnom običaju učestvuju pripadnici sve tri veroispovijesti.
