Sretenje – praznik crkve, države i vojske

Sretenje predstavlja verski praznik Srpske Pravoslavne crkve, državni praznik Republike Srbije kojim se obeležava dana kada je podignut Prvi Srpski ustanak i Dan Vojske Srbije.

15. februar se slavi kao sećanje na 1804. godinu kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od Turaka, I Srpski ustanak. Takođe, 15. februara 1835. godine Skupština u Kragujevcu je proglasila prvi Ustav Srbije. Zato je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti. I od 2006. godine Sretenje je i Dan Vojske Srbije.

Po rečima velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija. Na Sretenje 1804. godine na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – ubrzo poznat kao Karađorđe. Odluci o podizanju ustanka prethodila je Seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Zatim, na Sretenje 1835, u Kragujevcu je donet prvi, Sretenjski ustav Kneževine Srbije, ustrojen po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim, i ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, i ustav je ubrzo suspendovan.

Sretenje Gospodnje kao Crkveni praznik, predstavlja susret Boga i naroda, zato se i zove sretenje.

Naime, prema crkvenom predanju, taj praznik predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica sa Isusom Hristom starim četrdeset dana, otišla prvi put u hram da ga posveti Bogu. U hramu je srela starca Simeona (Sv. Simeon Bogonosca), koji je u malom Isusu prepoznao spasitelja. To je svečana slava Srpske Pravoslavne Crkve, i uvek se slavi četrdesetog dana po Božiću, 2. februara po Julijanskom ili 15. februara po Gregorijanskom kalendaru. Ustvari proslavlja se prvi susret Boga i čoveka, u jerusalemskom hramu. Sretenje Gospodnje se zvanično i kontinuirano slavi od vremena cara Justinijana, to jest od 544. godine, kada je praznik postavljen kao molitva i molba da nesreće prestanu. Sretenje Gospodnje se svrstava u red Gospodnjih ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota devičanske Bogorodice.

Po narodnom verovanju od Sretenja dan postaje sve duži, a noć sve kraća. Zato u Srbiji postoji rečenica «Sretenje obretenje.». Takođe, veruje sa da se tog dana sreću zima i leto.

Po verovanjima, na ovaj dan medved izlazi iz pećine na sunce, ako spazi svoju senku znači da će zima trajati još šest nedelja, a ako ne kreće u potragu za hranom i zima se završava.