ID 100109137

Evropski predak blizak Skandinavcima, ali tamnoput

Nekadašnji čovek, lovac-sakupljač, koji je živo na tlu Evrope pre sedam hiljada godina genetski je najbliži Šveđanima i Fincima, ali je imao tamnu put, objavljeno je u nedeljinku Nature.

Mezolitski Evropljanin imao je taman ten i plave oči. Živeo je na proteinskoj ishrani. Nije tolerisao laktozu, kao ni skrob. Genetski je najbliži današnjim Skandinavcima, pokazuju rezultati DNK analize urađenje iz uzorka skeleta starog 7 000 godina.

Ostatci nekadašnjeg stanovnika Evrope pronađeni su u Španiji 2006. godine.

Svetliji ten ljudi su dobili nešto kasnije, nakon mezolita, srednjeg kamenog doba. Naviku da piju mleko i jedu skrob stekli su tek nakon pojave poljoprivrede. Do tada, kao mezolitski lovci-sakupljači na severu Evrope, jeli su divljač, jestivo bilje, ribe i školjke. Glavno lovačko oružje bili su im luk i strela.

Rezultati DNK analize lovca-sakupljača iz španskih planina, pokazali su, između ostalog,  da je čovek dobio svetliju put dosta kasnije nego što se to do sada verovalo. Naučnici su pretpostavljali da je koža postala svetlija još pre 45 000 godina. Međutim, ovaj dokaz govori da je čovek bio zagasitog tena i pre 40 000 godina.

Tragove načina života čoveka kamenog doba – mezolitskog, srednjeg i neolitskog, mlađeg – kod nas možemo da vidimo zahvaljujući nalazištu u Lepenskom viru. Ovde su nastala jedna od prvih evropskih sela i to pre 6000 i 5000 g.p.n.e.

foto: freedigitalphotos.net